Vučić ili Tadić - Zapadu je svejedno
Zapadu je svejedno da li će većinu za formiranje vlade obezbediti Demokratska stranka ili Srpska napredna stranka. To je za portal Novi magazin preneo izvor blizak pregovorima o formiranju vlade, a list Danas prenosi isti stav, pozivajući se na strane diplomatske izvore.
Ovo je prvi put od 2000. godine da se zapadne zemlje klone aktivnog mešanja u formiranje vlasti u Srbiji. Zapadu je važno da se "radi posao", dakle da vlada normalizuje odnose s Kosovom i sprovodi ekonomske reforme, a ko će je konkretno predvoditi, DS ili SNS, od sporednog je značaja, zaključak je koji se može izvesti iz razgovora Danasa sa stranim diplomatskim izvorima u Beogradu povodom aktuelnih pregovora o Vladi Srbije i čestih spekulacija da se strani zvaničnici uveliko mešaju u ovdašnja unutrašnja pitanja.
Posebno je zanimljivo pasivno ponašanje SAD. Primer američkog malog interesovanja je činjenica da je ambasadorka Meri Vorlik usred pregovora o novoj srpskoj vladi otišla na odmor, za šta joj je, naravno, bilo potrebno odobrenje Stejt departmenta, a u Beogradu nije nikoga ovlastila da se umesto nje angažuje u međustranačkim dogovorima.
Većini zapadnih sila DS i Tadić tradicionalno su bliža opcija od SNS i Nikolića i Vučića, ali među njima ne vide suštinske razlike i ponašaju se tako da niti ohrabruju, niti sprečavaju ijedan scenario. Izvesnu ulogu imaju i ideološke veze, pa u zemljama u kojima su na vlasti stranke članice Socijalističke internacionale "navijaju" za vladu DS, dok su evropskim konzervativcima bliži srpski naprednjaci. Takođe, među demokratama i u njima bliskim krugovima nalaze se pojedinci koje zapadne diplomate dobro poznaju, ali i poštuju njihov rad, pa bi nastavak saradnje bio lakši.
Međutim, kako objašnjavaju Danasovi diplomatski sagovornici, neke zapadne sile, a posebno Nemačka, već duže vreme su razočarane u Borisa Tadića jer se nije držao postignutih dogovora, pa su spremne da daju šansu i sarađuju sa SNS, koja već uveliko otvara kanale saradnje.
Nakon nespretnih izjava novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića o Vukovaru i Srebrenici u prvoj sedmici mandata, učešće Štefana Filea na njegovoj inauguraciji, a posebno poseta Briselu i proevropske poruke koje u ovom periodu upućuje doživljene su kao izuzetno dobre, ističu naši izvori.
Kako Danas saznaje, v. d. predsednika SNS Aleksandar Vučić početkom juna u Berlinu razgovarao je s Kristofom Hojzgenom, prvim savetnikom nemačke kancelarke Anegele Merkel za spoljnu politiku i bezbednost. Vučić je na Hojzgena ostavio „veoma pozitivan utisak“ i Nemačka ne bi imala ništa protiv da se u Beogradu formira vlada čija bi okosnica bili naprednjaci, navode izvori našeg lista bliski MIP-u u Berlinu.
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, za Danas kaže da za strance uvek postoje poželjniji partneri za saradnju u smislu daljeg usmeravanja Srbije u pravcu dosadašnjih spoljnopolitičkih prioriteta ili suprotno.
Postoji i faktor stabilnosti vlade i analize stranih diplomata i zvaničnika u tom smislu, ali se one ovde uglavnom pogrešno tumače kao pritisak i direktno mešanje u politiku. - Nemam dilemu da strani faktor ima određeno mišljenje o sastavu vlade, odnosno koji bi bilo bolji ili lošiji, ali ukoliko se te njihove preferencije ne ispune, to ne bi imalo nikakve posledice po Srbiju, odnosno s tom vladom bi normalno sarađivali, kaže Joksimović. Prema njenim rečima, sigurno je da je Zapadu DSS potpuno nepoželjan za saradnju, dok ostale partije doživljavaju kao fleksibilnije i prihvataju svaku njihovu kombinaciju u vladi.
Četiri izvora uticaja
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, za Danas kaže da je nesporno da postoje različiti uticaji na proces formiranja vlade. Postoje četiri izvora tog uticaja. Prvi je uticaj domaćih finansijskih krugova, koji za svoje interese lobiraju preko stranaca. Drugi izvor je onaj koji dolazi iz EU i potpuno je legitiman, jer se Srbija svojim državnim dokumentima obavezala na put ka Evropi. Verujem takođe da postoji i uticaj Amerike, kao treći izvor, i to kao interes da opstane sadašnja struktura Ministarstva odbrane Srbije. Četvrti izvor je uticaj Rusije, koja je uvek kada je Srbija napredovala ka EU ili u razgovorima s Prištinom pravila neku vrstu skandala, na šta je CEAS upozoravao - objašnjava Milićeva. Kako precizira, postoji i uticaj regionalnih aktera. Na primer, Turske zbog infrastrukture ili Austrije i Mađarske zbog svojih banaka u Srbiji. |
Sagovornica Danas navodi da je posle razgovore sa zapadnjacima došla do zaključka da bi oni bili najzadovoljniji ukoliko bi bila formirana takozvana velika koalicija DS i SNS. Ako bi i SPS ušao u tu vladu, postojala bi velika većina koja bi, prema njihovom mišljenju, mogla da izađe na kraj s budućim teškim problemima. Zapadnim zemljama je jasno da je tehnička faza razgovora Beograda i Prištine završena i da se ide na politička pitanja, koja će direktno uticati na slab srpski budžet, ukazuje Jelena Milić.
Što se tiče ambasadora u Beogradu, Aleksandar Konuzin je u ime Moskve najaktivniji, ohrabrujući na formiranje vlade bez demokrata, što je izazvalo ogromno nezadovoljstvo kod Tadića i ostalih u vrhu DS.
