Vitezovi 21. veka

Vitezovi iz raznih zemalja okupili su se nedavno na Kalemegdanu kako bi jedni sa drugima odmerili koplja. Letele su sekire, sijali su junački štitovi na prolećnom suncu, vijorili se barjaci, dok su vitezovi u oklopima vodili neobičnu bitku - za decu. Na brzonogim konjima odigravale su se bitke sekirama, topuzima, kopljima, strelama. Vodio se pravi rat, a srednji vek se preselio nadomak beogradske tvrđave, a povod je bio jubilarni, 10. međunarodni viteški turnir Svibor - Duhovi 2012.

Učesnici međunarodnog utrnira Svibor vodili bitku za bolesnu decu

 

Svibor, inače, spaja jahanje, plivanje, veranje, goloruku borbu, borbu raznim srednjovekovnim oružjem i niz drugih raznovrsnih veština, uz oslanjanje na vitešku tradiciju. Vitezovi su se takmičili u raznim disciplinama od Markovog topuzanja, Reljinog letenja, hajdučkog preskakanja do Strahinjinog ščepanja i Miloševog kamenja, a posetioci ostavljali svoje dobrovoljne priloge odeljenju kardiologije Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu, na kojoj se leče novorođenčad, bebe i deca iz Srbije i čitavog regiona.

Dr Đorđe Hercog prima viteški mač

Momci u oklopima, na konjima, nose koplja, sablje i posetiocima objašnjavaju da nije lako postati vitez. Mnogi vežbaju viteške borbe i više od 10 godina, ali dok čojstvo i junaštvo ne pokažu na delu, ne mogu se pohvaliti da su dobili vitešku titulu. Jedan od njih, 21-godišnji Lazar Vujaklija, rodom iz Beograda, kaže da se ovom disciplinom bavi već četiri godine, ali ga čeka još dosta posla do titule.

- Učimo se srednjovekovnoj srpskoj borbi i održavamo tradiciju. Kada se savladaju sve discipline, kad se ovlada veštinama i duhovno dostigne određeni nivo, postaje se vitez. Kada se učini neko viteško delo, kao nagrada se dobija određeni čin o čemu odlučuje čelnik udruženja - objašnjava Vujaklija.

Osnivač udruženja Radivoje Radulović za "Vesti" kaže da je Svibor osnovao da bi zaštitio srpsku kulturu i tradiciju.

- Veštine su mi preneli preci, ali i predanja. Najveći uticaj na mene imali su otac i deda, koji su vežbali i proučavali stare srpske veštine. Vaspitan sam u duhu tih vrlina. Kao dete počeo sam da vežbam borilačke veštine, a onda sam se zapitao kako smo se mi Srbi borili i počeo da istražujem. Tako je pre oko 25 godina nastalo udruženje. Nama nije bitno koliko članova imamo, već koliko su ljudi koji su u našem udruženju naučili. Da bi neko postao vitez, potrebno je najčešće više od 10 godina - objašnjava Radulović.

Osnivač udruženja kaže da je sve više pripadnica lepšeg pola koje žele da vežbaju i uzimaju koplja, sekire i štitove u ruke.

- Boj ne bije oružje, već srce u junaka, stara je poslovica. Mislim da i žene mogu da postati vitezovi, i mi ih oberučke primamo u naše redove - ističe Radivoje.

To potvrđuje i Ivana Jovanović iz Beograda.

- Treniram isto kao muški članovi, samo što sam žena. Do sada ni jedna devojka nije imenovana za viteza, nadam se da ću biti prva - kaže Ivana.
Iako su koplja teška od 15 do 20 kilograma, a ni oklop nije ništa lakši, Ivana kaže da ona svu opremu bez problema nosi na sebi i u borbi. Oprema srpskih vitezova napravljena je ručno, oklopi su kovani, zastave vezene po uzoru na one iz 12. ili 14. veka. Među kopljanicima pojavio se i trogodišnji dečak u oklopu. Drevne veštine vežbaju i deca, a iz ovog udruženja tvrde da je najbolje da mališani od malih nogu nauče da drže strele, koplja i ostalo oružje. Za njih je, kažu, dobro da odmah uče o svojoj istoriji, religiji i starim predanjima.

Dok su se na poljani odvijale viteške igre, zveckale sekire i mačevi i ludovali konji, u kazanu se spremao srpski gulaš. Junetina, povrće i šumsko voće krčkalo se na drvima više od šest sati. Posetioci su imali utisak da ih je vremenska mašina vratila u srednji vek. Oko gostiju su trčkarali konji, oklopi su ležali na zemlji, borbe su se vodile punim žarom, većina prisutnih bila je odevena u nošnje. Svi su se častili srpskom pogačom i drevnim đakonijama. U pozadini su odjekivali zvuci srpskih junačkih pesama. Deca su neumorno vežbala gađanje lukom i strelom. Ni pljusak nije uspeo da pokvari ovu svetkovinu. Na kraju turnira svi su bili zadovoljni, jer je prikupljeno 385.000 dinara, viteški, za bolesnu decu u Tiršovoj.