"Mini šengen" na Balkanu
Ministri unutrašnjih poslova zemalja regiona već dve godine vode intenzivne razgovore o potpisivanju ugovora koji bi omogućili građanima da prelaze međusobne granice samo sa ličnom kartom. Naši državljani, zasad, bez pasoša mogu da uđu u Crnu Goru, BiH i odskoro Makedoniju, a potpisivanje sličnih dokumenata očekuje se i sa Hrvatskom i Albanijom.
Tako bi, praktično, na Balkanu bila stvorena "mini šengen zona", koja bi podrazumevala, ne samo slobodno cirkulisanje ljudi, već i zajedničku, bolju kontrolu granica.
- Ideja o "malom šengenu" koja se sve češće može čuti je dobra. Bila bi to prikladna stanica pre ulaska u "veliku šengen zonu", odnosno lakše bismo zamenili mali "šengen" velikim - rekao je za "Večernje novosti" Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
On dodaje da je najbolji dokaz koliko je ova ideja ostvariva, upravo saradnja između Srbije i Hrvatske. Ona je toliko uznapredovala da više nije problem ni ekstradicija sopstvenih državljana, a kamoli begunaca od zakona sa pasošima suseda.
- Problem bi mogla da bude samo saradnja sa Kosovom, jer se u praksi ne ispunjava ni ono što je do sada postignuto u Briselu, a posebno ne nešto novo - zaključuje Simić.
Vize tražimo i od KinezaI dok neke komšije u Srbiju ulaze samo sa ličnim kartama, državljanima 132 zemlje i dalje su za ulazak potrebne vize. Među njima su Avganistan, Albanija, Argentina, Kina, Indija... Državljanima EU nisu potrebne vize, ali jesu pasoši. |
Ambasador BiH u Beogradu Boriša Arnaut načelno pozdravlja ideju o "brisanju" granica među susedima, ali kaže da na tome tek treba raditi i razrađivati je u detalje.
- Problem bi mogla da bude Hrvatska, koja je pred vratima EU, i pitanje je kako bi se ona uklopila u nekakav regionalni "šengen".
Prema mišljenju Erharda Buseka, austrijskog političara, koji već duže zagovara tešnje povezivanje regiona, Hrvatska ne bi morala da bude problem:
- Sve može da se reši bilateralnim sporazumima. Slobodan protok ljudi i roba bio bi još jedan korak ka postizanju pomirenja na Balkanu.
Put ka stvaranju "male šengenske zone" ubrzalo bi uvođenje regionalnog naloga za hapšenje, čiji je inicijator Srbija. Njime bi se postupak izručenja skratio sa godinu na mesec i po.
- Posle konferencije ministara policije i pravde, prošlog novembra u Beogradu, pregovori o unapređenju međunarodne pravne saradnje nastavljaju se u okviru ekspertskih grupa koje su oformili ministri pravde zemalja zapadnog Balkana. Prvi sastanak ekspertskih grupa biće održan u Bukureštu, 29. i 30. maja - kaže Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde Srbije.
On dodaje da će time biti skraćeni rokovi, ali i pojednostavljene procedure za izručenje učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala, ali i za druga dela sa kojima se saglase zemlje potpisnice.