A u regionu - zapaljivo: Balkansko "bure baruta" ponovo počelo da ključa
"Mudžahedini objavili listu za pokolj Srba"; "Ustaše: Biće rat sa Srbijom"; "Na proleće ofanziva na Balkan"... Ne, niste se vratili u devedesete - godina 2016, naslovi ratno-huškački. Može se reći da je ovo, posle ratova '90-tih bila jedna od najgorih godina, kada je reč o odnosima nekada bratskih zemalja. Naravno, važno je napomenuti da su u celu stvar prste uplele i velike sile - s jedne strane Rusija, s druge Amerika i NATO. A gde su oni, tu je i nemir. Balkansko bure baruta ponovo je aktivno, i preti da eksplodira. Ali, krenimo redom.
Kod Hrvata ništa novo - nova Vlada, isto ustaštvo
Događaj koji je obeležio 2016. godinu u Hrvatskoj svakako su parlamentarni izbori, drugi u poslednjih 10 meseci. Naime, Hrvati su u januaru dobili novu vladu na čelu sa Tihomirom Oreškovićem, ali ona nije bila dugog veka. Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović zakazala je prevremene parlamentarne izbore za 11. septembar. SDP Zorana Milanovića doživeo je debakl, dok je HDZ proglasio pobedu sa 61 osvojenim mandatom. Konstituisan je Sabor, a za predsednika je u prve dve godine mandata, kako je i predviđeno koalicionim dogovorom, izabran lider Mosta Boža Petrov. Sabor je izglasao i novu Vladu, na čelu sa predsednikom Hrvatske demokratske zajednice Andrejem Plenkovićem.
Loše vesti
Za kraj godine, na sam Božić, Hrvatima je stigla i jedna loša vest - Hrvatska je izgubila arbitražu u slučaju INA-MOL, a Zagreb je doneo političku odluku o povratku INA-e u vlasništvo Republike Hrvatske. Sve u svemu, ni našim komšijama ovo nije bila neka godina.
A ako se pitate šta drugo ima novo kod Hrvata - baš ništa. Prošle godine su započeli, 2016. nastavili. Ustaštvo je bezmalo postalo njihova državna ideologija. Gotovo da nema političara koji sa ponosom nije rekao da je "za dom spreman", ustaške parole, prepucavanja sa Srbijom, omalovažavanje manjina, proslava Oluje, obesmišljavanje pomena žrtvama ustaškog logora u Jasenovcu... Ukratko, to je sve ono što se dešavalo kod naših komšija.
Naravno, tu je sukob i sa Srbijom. Sve je počelo blokiranjem Beograda na putu ka EU. Najpre rampa na poglavlje 23 u aprilu, a onda i na poglavlje 26 u decembru. Dobio je Zagreb opomenu od Evropske unije, njihove rampe su brzo padale. Ipak, morali su na neki način da pokažu Srbiji da imaju moć, da se tu i oni nešto pitaju, da su važni. Čak su sebe ubedili da su toliko bitni, pa su počeli da dele packe i jednoj Rusiji.
A kazna je stigla u vidu aviona MiG-29, i raketnog sistema "buk" koje je Srbija dobila od Moskve. I zveckanje oružjem je moglo da počne. Nisu gubili vreme Hrvati, pa su vrlo brzo najavili da i oni dobijaju pojačanje od Amerike, te da, između ostalog planiraju da kupe i helikoptere "Black Hawk". Bilo je tu svega, do sutra bismo mogli da nabrajamo, ratovali smo čak i čokoladicama... Ali, ništa nije čudno kada je Balkan u pitanju.
Dodik - Bakir 2:0
Ništa bolja ni mirnija situacija nije bila ni kod naših komšija s one strane Drine. Događaji koji su obeležili godinu u Federaciji BiH svakako su referendum o Danu Republike Srpske i izbori.
Vučić nepoželjan u Potočarima
Posle prošlogodišnjeg napada na Aleksandra Vučića u Srebrenici, neposredno pred komemoraciju u Potočarima, Bošnjaci su poručili srpskom premijeru da nije dobrodošao u Potočarima. Ovo je izazvalo oštre reakcije u Srbiji, ali i delu BiH. Svakako, premijer je rešio da ne prisustvuje komemoraciji. Sa Bakirom Izetbegovićem sastao se u aprilu u Mostaru, odakle je poručio da Srbi i Bošnjaci sve odnose moraju rešavati u miru, te da Srbi i Bošnjaci izvesno imaju zajedničku budućnost tamo gde su vekovima živeli.
Naime, odavno se u Bosni nije podiglo toliko prašine, kao što je to bilo zbog najave predsednika Republike Srpske da će se održati referendum o obeležavanju dana RS. Ustavni sud proglasio je odluku o referendumu neustavnom, političari iz Federacije su negodovali, a njima su se pridružili i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, ali i zapadne zemlje. Čak je i Srbija rešila da ne podrži Srpsku, ali ni da je osudi - već da je najpametnije da se ne meša. Dodik je otvorenu podršku dobio samo od Rusije, što je još više razbesnelo zapadne političare, koji već dugo strahuju od rasta ruskog uticaja na Balkanu.
Počela su i ratna huškanja, pa su se ponovo mogle čuti priče o sukobima na Balkanu. Penzionisani general i nekadašnji načelnik ratnog štaba Armije BiH Sefer Halilović zapretio je nestajanjem Republike Srpske ako referendum u RS bude sproveden. I ratne igre su počele. Čak se i Bakir Izetbegović, lider SDA i bošnjački član predsedništva BiH pohvalio kako Bošnjaci imaju više ljudi pod oružjem od Srba. Uprkos svim pretnjama, Milorad Dodik nije odustao od refreneduma, koji je održan 25. septembra. Prethodno je imao sastanaka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, zbog čega je na sebe navukao gnev Zapada.
Samo nedelju dana kasnije, u BiH su održani i lokalni izbori, na kojima je takođe zabeležen trjiumf Milorada Dodika i njegove SNSD. Analitičari su ocenili da su Srbi u Republici Srpskoj prepoznali politiku Milorada Dodika kao politiku odbrane Srpske i zaštite nacionalnih interesa, a, s druge strane, muslimani u Federaciji BiH (FBiH) nisu podržali agresivnu politiku SDA i time poručili da ne žele konfrontaciju sa Srbima.
Ipak, možda je najveći poraz za Bošnjake bila pobeda Srbina na izborima u Srebrenici. Tako je Mladen Grujičić postao novi načelnik ove Opštine. Ni ova pobeda nije prošla glatko, pošto je prethodni načelnik na sve načine pokušavao da ospori izborne rezultate, ali nije uspeo. Grujičić je ostao prvi čovek Srebrenice.
Ni do kraja godine u BiH se ništa nije promenilo. Stalna trvenja na relaciji Sarajevo-Banjaluka i dalje su prisutna, a verovatno će se nastaviti i u 2017. Ipak, kad bi se zaokružila ova 2016, moglo bi se reći da je to bila godina pobede za Srpsku i Milorada Dodika.
Kad Milo uči od Vučića - CG dobije državni udar
Crna Gora je sebi zacrtala dva cilja: članstvo u NATO i EU. I gotovo sve što u poslednjih nekoliko godina radi vlast u ovoj državi, usmereno je ka ostvarenju tih ciljeva, bez obzira šta o tome misle građani i opozicija.
Kada je reč o evrointegracijama, Podgorica je godinu završila otvaranjem poglavlja 11 i 19 u decembru. Što se tiče članstva u NATO, pozivnica je stigla odavno, čeka se samo prijem. Ipak, pobeda Donalda Trampa na izborima u Americi mogla bi da sruši san Crnogorcima, pošto novi predsenik SAD nije blagonaklon ni prema Alijansi, ali ni prema državici sa Balkana koja, kako smatra, ni na koji način ne može doprineti jačanju NATO-a.
U gotovo svim zemljama regiona ovo je bila izborna godina, pa ni Crna Gora nije izuzetak. Građani su birali parlament, a može se reći da su ovo bili najneizvesniji izbori dosad. Crnogorci su izašli na birališta 16. oktobra, a posle samo nekoliko sati, nastao je opšti haos. Naime, policija je uhapsila paravojnu grupu na čelu sa srpskim generalom Bratislavom Dikićem, koja je planirala državni udar u Crnoj Gori. Uhapšeni su građani Srbije, koji su, navodno, hteli da uhapse premijera Mila Đukanovića i naprave haos na ulicama. Mediji su bili puni priča o navodnom državnom udaru, ali u njih gotovo niko nije ozbiljno poverovao. Često su se čule i teorije da je reč o očajničkom potezu Mila Đukanovića održi svoju stranku na vlasti.
Prvi rezultati izbora u Crnoj Gori doneli su novu neizvesnost. Pobedu su proglasile i vlast i opozcija. DPS je osvojio 36 mandata, dok je celokupna opozicija osvojila 39 mandata. Tu su Milovcima u pomoć pritekle manjinske stranke, pa je DPS ipak uspeo da formira Vladu. Međutim, ne na čelu sa Milom. Naime, Đukanović, koji je na vlasti bio punih 25 godina, ostao je na čelu DPS-a, ali se odrekao premijerske funkcije. A Crna Gora je dobila novog predsednika Vlade, Duška Markovića. Niko ne zna zbog čega se Milo odrekao vlasti. On je poručio da želi da se odmori, ali ipak... Neki bi rekli da se možda sprema za neku novu funkciju, jer Milo je to.
Makedonska "šarena revolucija"
Politička kriza koja je zahvatila Makedoniju 2015. prelila se i na 2016. godinu. Može se reći da je ova zemlja imala pravo "makedonsko proleće", pošto su građani Makedonije danima izlazili na ulice i protestovali. Okidač za masovne demonstracije bila je odluka makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da abolira čak 56 visokih partijskih, državnih i policijskih funkcionera. Ovaj njegov potez izazvao je pravi bunt kod građana, a na ulicama Skoplja i drugih makedonskih gradova građani su započeli pravu obojenu revoluciju. I nisu odustali sve dok Ivanov nije povukao odluku o aobliciji. Prvi put u istoriji Makedonije otvoren je postupak za utvrđivanje odgovornosti i smenu predsednika, ali je makedonski Parlament odbacio zahtev za opoziv Đorđa Ivanova.
Još jedna kriza nastala je pred izbore koji su bili zakazani za 5. jun, jer su građani ponovo masovno izašli na ulice. Ubrzo je doneta i odluka - poslanici makedonskog Sobranja su na neodređeno vreme odložili vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji zakazane za 5. jun, pošto je Ustavni sud poništio odluku o samoraspuštanju parlamenta.
Izbori su održani 11. deecembra, a rezultati su pokazali koliko je Makedonija duboko podeljena zemlja. Naime, i vladajuća VMRO-DPMNE na čelu sa Nikolom Gruevskim, i SDSM Zorana Zaeva proglasili su pobedu na izborima. Dve nedelje kasnije, glasanje je ponovljeno u tetovskom selu Tearce, koje je trebalo da odluči pobednika na izborima. Iako je na ponovljenim izborima najviše glasova osvojio SDSM, tesnu pobedu na parlamentarnim izborima osvojio je VMRO-DPMNE sa 51 poslanikom, dok je stranka Zorana Zaeva osvojila 49 mandata.
A kod braće Slovenaca...
Slovenija je možda jedina stabilna zemlja bivše Jugoslavije. Osim problema sa migrantima, koji tokom 2016. godine nisu bili ni blizu onima kada je započela izbeglička kriza, možemo reći da je Slovenija imala "mirno more".
Događaj koji je svakako propraćen sa velikom pažnjom jeste dolazak Vladimira Putina u Sloveniju, gde je razgovarao sa tamošnjim zvaničnicima, prisustvovao ceremoniji stogodišnjice ruske kapele i učestvovao u ceremoniji otkrivanja spomenika ruskim i sovjetskim vojnicima koji su poginuli u Sloveniji tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Predsednik Rusije rekao je da je iskreno zahvalan Sloveniji za brižan odnos prema zajedničkoj istoriji, za sećanje na ruske građane čija je sudbina povezana s tragičnim događajima na slovenačkoj teritoriji.
Dobro, tu je spor sa Hrvatskom oko granice, pa je Arbitražni sud u Hagu odlučio da zamrzne postupak u procesu razgraničenja Hrvatske i Slovenije dok ne prouči pravne posledice odluke Hrvatske da izađe iz tog procesa. A da se obe zemlje nadaju da će na kraju dobiti spor pokazuje i bombonjera - božićni poklon Ambasade Hrvatske slovenačkim zvaničnicima. Naime, bombonjera je bila Krašova i na njoj je pisalo "Pozdrav iz Hrvatske". Takođe, na pakovanju je bila naslikana delimično vidljiva mapa Hrvatske, ali kada se poklopac podigne, vidi se ostatak koji prikazuje celu kartu gde je granica između Slovenije i Hrvatske ucrtana na sredini Piranskog zaliva. Pošto granica između dve države još nije utvrđena, Ministarstvo spoljnih poslova bombonjeru je vratilo hrvatskoj Ambasadi - i to u kesi s natpisom "I Feel Slovenia".
Događaj koji je Slovencima ulepšao 2016. godinu svakako je pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD. Dobro, nisu baš optimistični da će imati neke koristi od novog američkog predsednika, ali su jako ponosni što je Malanija Tramp, njihove gore list, postala prva dama Amerike.
Sve u svemu, nije Slovencima loše. Kao što je rekao i naš premijer Miru Ceraru tokom nedavnog susreta, voleli bismo da i mi, za jedno 20-30 godina imamo iste probleme kao Slovenija.
