Petak 7. 8. 2020.
Washington
190
  • Chicago
    240
  • New York
    200
  • Belmont
    220
  • Atlanta
    290
  • Boston
    290
  • Firt
    230
  • Denver
    270
  • Detroit
    230
  • Dover
    240
  • Hartford
    250
  • Orlean
    220
  • Helena
    290
  • Ren
    210
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    280
  • Portland
    310
  • Salem
    230
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    310
  • Topeka
    210
0
Utorak 02.01.2018.
00:23
D. Obradović - Vestionline A

U regionu ništa novo - Da li će se Balkan ikada smiriti?

Godina 2016. bila je poprilično loša kada su u pitanju zemlje regiona. Sukobi među nekada bratskim državama bili su u punom jeku, a često se pričalo i o ratu. Da li nam je 2017. godina koju smo upravo ispratili donela nešto novo? Da li su se strasti imalo stišale i ima li nade da će se balkanasko "bure baruta" ikada smiriti?

Tanjug/AP
Samoubistvo Slobodana Praljka je obeležilo godinu u Hrvatskoj

Kad Hrvati "zarate" sa svima

Kada je reč o Hrvatima, 2017. će biti zapamćena kao godina u kojoj je Zagreb "zaratio" sa svim susedima. Stalne razmirice sa Srbijom nisu ništa novo. Politički lideri dve zemlje malo se vole i poštuju, a onda krene ratna retorika i međusobne optužbe. I šta god da se desi Zagrebu, nekako na kraju Srbija ispadne kriva. Tako je glavna zvezda na inauguraciji Aleksandra Vučića bila upravo hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović. I taman kad su svi verovali da su odnosi dve zemlje krenuli nabolje, došlo je do otrovnih varnica, ko zna već zbog čega, a poseta predsednika Vučića koja je bila planirana za novembar, otkazana je. Godina je završena novim "sukobom" između Beograda i Zagreba, kada je Hrvatska uputila protetsnu notu koju je, pak srbija odbila da primi. Ipak, nije Srbija jedina zemlja sa kojom Hrvati imaju problem. Tu je i granični spor između Hrvatske i Slovenije. Naime, Arbitražni sud za granični spor Hrvatske i Slovenije doneo je krajem juna presudu o kopnenoj i pomorskoj granici Hrvatske i Slovenije. Rok za primenu arbitraže ističe 29. decembra, ali dve zemlje još nisu postigle dogovor pa granični spor koji traje od raspada SFRJ i zbog kojeg je Slovenija svojevremeno blokirala prijem Hrvatske u EU ostaje otvoren. Posle isteka roka, slovenačke vlasti krenule počele su jednostrano sprovođenje odluke o granici sa Hrvatskom, a zabeleženi su i prvi incidenti. Nisu Hrvatima cvetale ruže ni na ekonomskom planu, pa je tako neočekivana vest da je Agrokor, najveća hrvatska kompanija pred bankrotom zapretila ekonomijama Hrvatske, ali i susednih zemalja i izazvala raspad koalicije Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Mosta. Vanredna uprava Agrokora još traži rešenje, a osnivač kompanije Ivica Todorić, koji je važio za najbogatijeg Hrvata i jednog od najuticajnih ljudi na Balkanu, nedodirljivog "tajkuna sa srcem" i "državnog prijatelja broj 1", nalazi se u bekstvu u Londonu gde čeka odluku o izručenju. Ove godine zatvoren je i Haški tribunal, a prilikom poslednjeg izricanja presude, došlo je do incidenta, kada je bivši general snaga bosanskih Hrvata Slobodan Praljak ispio otrov u sudnici, neposredno pošto ga je žalbeno veće Tribunala pravosnažno osudilo na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana u BiH, 1993-94. Istom presudom, potvrđene su višegodišnje zatvorske kazne još petorici lidera bosanskih Hrvata, predvođenih Jadrankom Prlićem koji je pravosnažno osuđen za 25 godina zatvora. Presudom je utvrđeno da su oni bili akteri udruženog zločinačkog poduhvata nasilnog objedinjavanja hrvatskih teritorija, čiji je protagonista bio i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Hrvati su, naravno, negodovali zbog presude, pa su se branili konstatacijom da oni nisu agresori, te da su samo branili od "velikosrpske agresije". Tu se vraćamo na početak, gde je Hrvatima Srbija za sve kriva... Tu nastaju i problemi sa Bosnom i Hercegovinom, što potvrđuje tezu da je i tokom 2017. godine Hrvatska imala sporove sa gotovo svim zemljama regiona.

Tanjug
"Bosanski trugao" i Aleksandar Vučić na konferenciji u Beogradu

"Bosanski lonac": Bakir ne može bez belaja

Kada je reč o situaciji u BiH - ni tu nema ništa novo. Stalne razmirice na relaciji Sarajevo Banjaluka su se iz 2016. prenele i u 2017. godnu, pa smo stalno imali ratove saopštenjima između Bakira Izetbegovića i Milorada Dodika. Vest koja je obeležila godinu kada je ova zemlja u pitanju jeste i odustajanje Republike Srpske od referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, čiji bi pozitivan ishod doveo do suspendovanja nadležnosti tih institucija na teritoriji RS, kao i državnih policijskih agencija koje rade po nalogu Tužilaštva i Suda BiH, posebno kada je reč o hapšenjima osumnjičenih za ratne zločine i organizovani kriminal. Ovu odluku suspendovao je Parlament RS, pošto Milorad Dodik nije dobio podršku opozicije za održavanje referenduma.

Znamo da ni odnosi na relaciji Beograd-Sarajevo nisu sjani, pa tako ni prethodna godina nije prošla bez inicidenata. Naime, neposredno pre dolaska tročlanog Predsedništva BiH u Beograd 6. decembra, bošnjački predstavnik Bakir Izetbegović poručio je u intervjuu za Dojče vele kako će Bosna priznati Kosovo. Ova njegova izjava naišla je na osudu javnosti, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj. Izetbegović je potom rekao da je njegova izjava pogrešni interpretirana, ali to ga nije sprečilo da izazove incident u Beogradu.

On se, naime, neočekivano se uključio u konferenciju za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsedvajućeg predsedništva BiH Dragana Čovića, rekavši da mora da pojasni da se spoljna politika BiH vodi u Sarajevu, a ne Beogradu. On je time reagovao na Čovićeve reči da će se BiH u vođenju spoljne politike, u vezi s unutrašnjim pitanjima Srbije, prilagođavati stavovima Beograda. U Beogradu je tada zasedao Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik RS Milorad Dodik je tražio od srpskih predstavnika da se povuku iz zajedničkih institucija BiH.

Događaj koji je takođe obeležio godinu, a koji je direktno povezan sa dešavanjima u Bosni i Hercegovini jeste presuda haškog tribunala generalu Ratku Mladiću. On je 22. novembra osuđen na doživotni zatvor, proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Raspravno veće oslobodilo je Mladića optužbe za genocid u još šest bosanskih opština.

Tanjug
Makedonija ipak dobila vladu, Zoran Zaev postao premijer

Makedonsko proleće

Duboka politička kriza u koju je Makedonija zapala još 2015. godine, nastavila se i kroz 2016, a onda se prelila i na 2017. godinu. Svoj vrhunac kriza je doživela 27. aprila upadom pristalica VMRO DPMNE u Sobranje, zbog odluke da se poslanik albanske stranke DUI Talat Džaferi izabere za predsednika Skupštine. Tom prilikom povređeni su lider SDSM Zoran Zaev, i nekoliko članova njegove stranke, a upad u parlament Tužilaštvo za organizovani kriminal je krajem godine okarakterisalo kao "terorističko rušenje ustavnog poretka".

Tu je došlo i do krize u odnosima iizmeđu Srbije i Makedonije, pošto se zvaničnik ambasade Srbije u Makedoniji, u rangu savetnika, inače bivši zamenik direktora BIA, Goran Živaljević, nalazio u Sobranju tokom nereda. Posle lavine teških reči tenzije su se smirile, Zaev je boravio u Beogradu, Vučić dobio dres Vardara...

Došlo je i do smirivanja situacije u i samoj Makedoniji. Posle pritiska Zapada, Đorđe Ivanov je pristao da dodeli mandat lideru SDSM Zoranu Zaevu koji je okupio većinu u parlamentu. Makedonija je početkom juna dobila vladu, a vladajuća SDSM učvrstila je svoju poziciju i pobedom na lokalnim izborima. Zbog poraza VMRO DPMNE na tim izborima, dotadašnji lider stranke Nikola Grusevski podneo je ostavku mesto predsednika stranke.

EPA/Boris Pejovic
Crna postala 29. članica NATO alijanse

NATO, odbrana od Rusije i "državni udar"

Prijem Crne Gore u NATO svakako je vest koja je obeležila godinu kada je ova zemlja u pitanju. Crnogorci su postali 29. punopravni član Alijanse 5. juna, a ovu vest sa negodovanjem je primila Rusija, nekadašnji tradicionalni saveznik Podgorice. Vlast u Crnoj Gori izrazila je zadovoljstvo zbog prijema u NATO, ističući da je članstvo u tu Alijansu i EU nešto što nema alternativu. 

Prijemom Crne Gore NATO je upotpunio upotpunjuje kontrolu nad istočnim Jadranom, a novim proširenjem, prvim posle osam godina, poslata je poruka budućim članicama da su vrata Alijanse otvorena. Ovo članstvo za Crnogorce je značajno i zbog suzbijanja uticaja Rusije, koja je Podgorici, sve su prilike, postala neprijatelj broj 1.

A kad smo već kod tog neprijateljstva, 19. jula je počelo i suđenje grupi srpskih, ruskih i crnogosrkih državljana, optuženih da su na dan izbora u oktobru 2016. godine pokušali da izvrše državni udar. Svi optuženi u procesu su negirali krivicu, samo je ključni svedok-saradnik Saša Sinđelić priznao da  je postojao plan za izazivanje nemira.

U ovom procesu sudi se i liderima Demokratskog fronta Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, koji se terete za "pokušaj terorizma". Uprkos stalnim optužbama iz Podogrice, Rusi čvrste negiraju umešanost u ceo slučaj, i odbija zahtev za saslušanjem svojih državljana, Duarda Šišmakova i Vladimira Popova.

pixabay.com
Slovenija najveći problem imala sa Hrvatskom: Piranski zaliv i dalje sporno pitanje

Sporni Piranski zaliv

Kada je reč o Sloveniji, glavni problem koji ova zemlja ima u svom spoljnopolitičkom delovanju jeste već pomenuti spor sa Hrvatskom. Naime, sud je odlučio da tri četvrtine Piranskog zaliva, odnosno Savudrijske uvale, kako ga zovu Hrvati, pripadne Sloveniji, kao i da ta država kroz hrvatske teritorijalne vode dobije pristup otvorenom moru.

Za razliku od Slovenije, Hrvatska ne priznaje ovu odluku, pa se još 2015. godine, odlukom Sabora povukla iz arbitraže. Hrvatima je naročito sporan deo oko granice na moru. Premijeri dve zemlje, Miro Cerar i Andrej Plenović sastali su se 19. decembra u Zagrebu, ali do približavanja stavova između dve zemlje nije došlo.

Već 29. decembra istekao je rok za primenu arbitraže, i odmah je, iako je dogovoreno da se izbegnu bilo kakvi incidenti, došlo do tenzija između dve strane. Naime, Slovenci su optužili Hrvate da su "prateći savudrijske ribare, kršili slovenački suverenitet ulaskom u vode Piranskog zaliva koje je arbitražni sud dodelio Sloveniji". Slovenci su najavili i tužbu protiv Hrvatske, a šta će se dalje dešavati ostaje da se vidi.

U Sloveniji su se održali i predsednički izbori, gde je Borut Pahor u drugom krugu osvojio svoj drugi predsednički mandat.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
  • 2020 © - vesti online