Orden ne briše Dražine zločine

Regionalna saradnja je ključna za uspeh evropskih integracija, a rehabilitacija Draže Mihailovića ne deli samo Srbiju, nego i sve susedne zemlje. Kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju dužan sam da ukažem na sve eventualne posledice rehabilitacije četničkog pokreta, kaže za "Vesti" Jelko Kacin.

Rekli ste da će se rehabilitacija Draže Mihailovića odraziti na evropski put Srbije. Da li je to stav Evropske unije ili vaš lični?

- To je stav zdravog razuma. Pa Srbija je u Evropi, ne na nekom drugom kontinentu! Vaš prvi sused je Hrvatska koja ulazi u EU jula 2013. godine. Kao 28. članica EU odlučivaće o pristupanju Srbije. Kao što sam i najavio, već su stigle prve reakcije iz Zagreba, oglasio se predsednik Josipović, a sada i predstavnici hrvatskog civilnog društva i udruženja antifašista. Odnosi Srbije sa drugim zemljama u regionu su stavljeni pod dodatni pritisak, to naročito važi za Srbiju i BiH u kojoj su pripadnici četničkog pokreta počinili strašne zločine tokom Drugog svetskog rata.

Da li znate kakav stav imaju velike sile, odnosno SAD povodom toga? Mihailovića je odlikovao i predsednik SAD Hari Truman?

- Ne mogu da govorim u ime SAD, ali uveren sam da bi i ambasador Meri Vorlik jasno ukazala na antifašističku tradiciju Srbije koja jeste, kroz NOP, bila saveznik SAD i pobednik u Drugom svetskom ratu. Što se tiče odlikovanja predsednika Trumana, mislim da je na istoričarima da objasne taj čin i stave ga u određeni kontekst, mada ne treba biti vizionar da bi se razumelo i znalo da emigracija uvek lobira za svoje političke potrebe, pa je tako radila i srpska posleratna emigracija odnosno dijaspora. Predsednici SAD se po pravilu odazivaju na pozive svojih birača. Istina je da je Mihailović bio u Engleskoj, pa i u SAD najpre viđen kao veoma dragocen organizator otpora na početku okupacije, ali je razvoj događaja krenuo drugim putem i završio na drugoj strani. Čak su mu na početku bili odani i saveznički oficiri za vezu koji su povučeni nakon konferencije u Teheranu novembra 1943. Kolaboracija četničkog pokreta sa nacistima i ratni zločini koji su počinili četnici svakako ne mogu da budu tek tako izbrisani odlikovanjem Mihailovića, pa makar to došlo iz SAD - smatra Kacin.

S obzirom na tu podršku, kako Mihailović može za međunarodnu zajednicu biti izjednačen sa ratnim zločincem?

- Međunarodna zajednica je i bivša Jugoslavija, gde ima razloga da ga vide drugačije. Mihailović je izdavao pisana naređenja svojim komandantima u kojima otvoreno traži "uspostavljanje etnički čiste velike Srbije unutar Jugoslavije". Njegova lična odgovornost je bila i ostaće. S druge strane, zahtevi da se preispita tok sudskog procesa koji se vodio 1946. protiv njega, kao i to gde je tačno streljan i pokopan, su legitimni i civilizacijski. Ponavljam, međutim, da su četnici za vreme zajedničkog povlačenja sa Nemcima, na tlu Slovenije izvršili mnoga zlodela i ubijanja za koja neko mora odgovarati.