Džordž Orvel branio Dražu!
Čuveni pisac Džordž Orvel u predgovoru za "Životinjsku farmu" rekao da su Britanci optužili Mihailovića za saradnju s Nemcima kako bi se dodvorili Rusima i da četnici nikada nisu dobili priliku da odgovore
Ako sloboda uopšte nešto znači, znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele da čuju”.
Ove reči zapisao je veliki engleski pisac i novinar Džordž Orvel u zaključku teksta "Sloboda štampe", koji je nameravao da objavi kao predgovor za svoju knjigu "Životinjska farma". Takav predgovor nije prošao cenzuru i objavljen je prvi put tek 1972. u nedeljniku "Tajmsov književni dodatak”.
Orvel je "Životinjsku farmu" napisao kao satiru na Sovjetski Savez, kao antistaljinističku alegoriju. Predgovor je sastavio kao osudu autocenzure kod britanske inteligencije, kada je u pitanju kritika Staljina i Sovjetskog Saveza, ratnog saveznika.
Za Srbe je posebno zanimljiv deo predgovora u kome pominje odnos britanske štampe prema Draži Mihailoviću. Orvel govori o servilnosti s kojom je veliki deo engleske inteligencije progutao i ponavljao rusku propagandu od 1941. godine.
- Posebno očigledan slučaj bio je u vezi s pukovnikom Mihailovićem, vođom jugoslovenskih četnika. Rusi, koji su imali svog jugoslovenskog štićenika u liku maršala Tita, optužili su Mihailovića za saradnju s Nemcima. Ovu optužbu je odmah preuzela britanska štampa. Mihailovićeve pristalice nisu dobile nikakvu šansu da odgovore, a činjenice koje su u suprotnosti sa optužbom jednostavno nisu objavljivane – napisao je Orvel i dodao:
- U julu 1943. Nemci su ponudili nagradu od 100.000 zlatnih kruna za hvatanje Tita i istovetnu nagradu za hvatanje Mihailovića. Britanska štampa je bila zapljusnuta tekstovima o nagradi za Tita, dok su samo jedne novine, sitnim slovima, pomenule nagradu za Mihailovića i optužbe za saradnju sa Nemcima su se nastavile – piše Orvel.
Ideju za "Životinjsku farmu" Orvel je dobio 1937, posle nekoliko godina provedenih u Španiji tokom građanskog rata, gde se borio na strani republikanaca. Roman je završio tek krajem 1943, za svega nekoliko meseci, ali je bio svestan da s objavljivanjem neće ići lako. Odbila su ga u startu četiri izdavača, od kojih jedan posle "konsultacija" s Ministarstvom za informisanje. "Životinjsku farmu" objavio je tek 1945. godine.
