Džordž Orvel branio Dražu!

Ako sloboda uopšte nešto znači, znači pravo da se ljudima kaže ono što ne žele da čuju”.

Ove reči zapisao je veliki engleski pisac i novinar Džordž Orvel u zaključku teksta "Sloboda štampe", koji je nameravao da objavi kao predgovor za svoju knjigu "Životinjska farma". Takav predgovor nije prošao cenzuru i objavljen je prvi put tek 1972. u nedeljniku "Tajmsov književni dodatak”.
 

Orvel je "Životinjsku farmu" napisao kao satiru na Sovjetski Savez, kao antistaljinističku alegoriju. Predgovor je sastavio kao osudu autocenzure kod britanske inteligencije, kada je u pitanju kritika Staljina i Sovjetskog Saveza, ratnog saveznika.
 

Za Srbe je posebno zanimljiv deo predgovora u kome pominje odnos britanske štampe prema Draži Mihailoviću. Orvel govori o servilnosti s kojom je veliki deo engleske inteligencije progutao i ponavljao rusku propagandu od 1941. godine.
 

- Posebno očigledan slučaj bio je u vezi s pukovnikom Mihailovićem, vođom jugoslovenskih četnika. Rusi, koji su imali svog jugoslovenskog štićenika u liku maršala Tita, optužili su Mihailovića za saradnju s Nemcima. Ovu optužbu je odmah preuzela britanska štampa. Mihailovićeve pristalice nisu dobile nikakvu šansu da odgovore, a činjenice koje su u suprotnosti sa optužbom jednostavno nisu objavljivane – napisao je Orvel i dodao:
 

- U julu 1943. Nemci su ponudili nagradu od 100.000 zlatnih kruna za hvatanje Tita i istovetnu nagradu za hvatanje Mihailovića. Britanska štampa je bila zapljusnuta tekstovima o nagradi za Tita, dok su samo jedne novine, sitnim slovima, pomenule nagradu za Mihailovića i optužbe za saradnju sa Nemcima su se nastavile – piše Orvel.
 

Ideju za "Životinjsku farmu" Orvel je dobio 1937, posle nekoliko godina provedenih u Španiji tokom građanskog rata, gde se borio na strani republikanaca. Roman je završio tek krajem 1943, za svega nekoliko meseci, ali je bio svestan da s objavljivanjem neće ići lako. Odbila su ga u startu četiri izdavača, od kojih jedan posle "konsultacija" s Ministarstvom za informisanje. "Životinjsku farmu" objavio je tek 1945. godine.