Nedelja 26. 1. 2020.
Washington
10
  • Chicago
    00
  • New York
    10
  • Belmont
    20
  • Atlanta
    20
  • Boston
    120
  • Firt
    20
  • Denver
    00
  • Detroit
    00
  • Dover
    40
  • Hartford
    40
  • Orlean
    10
  • Helena
    20
  • Ren
    10
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    190
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    100
  • Topeka
    -10
1
Nedelja 18.03.2012.
10:04
B92 A

Plan za obrazovanje: Svaki treći sa fakultetom

Što više akademaca jedan je od najvažnijih ciljeva Strategije razvoja obrazovanja. Za indeks bi trebalo da konkuriše čak 95 odsto maturanata gimnazija.

Foto: Arhiva
 

Osnovci će imati najviše 25 obaveznih časova nedeljno, odeljenja će biti manja, polovina srednjoškolaca ići će u gimnazije, studije će upisivati bez prijemnog, a plaćati ih iz povoljnog državnog kredita.

Nema para

Izdvajanje za obrazovanje trebalo bi da se poveća do 2020. sa sadašnjih 4,5 na šest odsto BDP. - Sve je to lepo zamišljeno, ali nije ostvarivo, jer para nema. Reč je o 15,6 odsto budžeta. A nije realno da od ukupno 800 milijardi budžeta čak 180 milijardi dinara ide na prosvetu - komentar je Branislava Pavlovića, predsednika Sindikata obrazovanja Srbije i člana Nacionalnog prosvetnog saveta

Studenti sa privatnih fakulteta moći će da žive u domovima i hrane se u menzama, a 38,5 odsto stanovništva starog od 30 do 35 godina imaće fakultetsku diplomu.

Ovako bi trebalo da izgleda presek srpskog obrazovanja 2020. godine, ako bude usvojena i realizovana Strategija razvoja obrazovanja koja bi uskoro trebalo da se nađe pred Vladom Srbije.

Tekst se, zvanično, još drži u tajnosti, pa ga nisu videli ni dekani, rektori, načelnici školskih uprava. Ali, kada bude obelodanjen, moći će da diskutuju o njemu na pet javnih rasprava. Vlada bi Strategiju trebalo da usvoji pre izbora, tako da, verovatno, neće ostati mnogo vremena da se u obzir uzmu primedbe struke. Pošto nisu imali priliku da vide tekst, prosvetari još ne mogu ni da ga komentarišu.

Svaki peti građanin Srbije nema osnovnu

Svaki peti građanin Srbije nema završenu osnovnu školu, zato je i cilj Strategije da stanovništvo bude bez izuzetka opismenjeno. Osim obavezne osnovne, predviđena je i obavezna srednja škola.

A sadašnja situacija više je nego zabrinjavajuća, posebno na selu. Poslednjih godina sve je manji broj predškolaca koji idu na obavezne časove, ali i dece u određenim krajevima koja se upisuju u školu. Svake godine pet odsto dece uopšte ne krene u školu, a onda se na kraju svakog razreda „ospe“ još nekoliko procenata đaka. Na selu svako četvrto dete nikada ne krene u prvi razred.

Kako najavljuje tim stručnjaka koji od letos piše ovaj dokument, sadašnji poslanici neće ga ni videti, već će stići na usvajanje tek u novom sazivu Parlamenta.


Strategija predviđa mnogo veći broj dece u obdaništima nego što ih je sada. Kako bi se štedelo, ne bi se gradilo mnogo novih vrtića, nego bi u nekim školama deo prostora mogao da se preuredi za mlađu decu. Država bi trebalo da, osim besplatnog predškolskog, svoj deci, kada napune četiri godine, obezbedi bar još jednu godinu besplatnog vrtića, po četiri sata dnevno.

"Obuhvat dece u predškolskim ustanovama mora da bude mnogo veći. Dok u Evropi 95 odsto četvorogodišnjaka ide u obdaništa, a ima i zemalja sa stoprocentnim obuhvatom, kod nas ih je uključeno tek 40 odsto," objasnila je prof. dr Ana Pešikan, jedan od autora Strategije, predstavljajući je članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. "U Srbiji nemamo dovoljno vrtića. U centralnoj Srbiji je loša slika, a nešto bolja je u Vojvodini. Najveći problem su siromašni krajevi i sela."

* Prosek studiranja pre "bolonje" - 7 do 8 godina
* Od studija odustajalo, od 2000. do 2004. godine, od 43 do 24 odsto upisanih
* Od generacija upisane 2006. godine na Univerzitetu u Beogradu (po "bolonji"), na vreme diplomiralo samo 10,15 odsto, a studije je napustilo 27,4 odsto

Ana Pešikan je najavila i da će se promeniti upisna politika, kako bi šansu da idu u vrtić imala i deca sa sela i oni iz siromašnih porodica čiji roditelji nisu zaposleni. Neće, kao do sada, glavni kriterijum biti da su oba roditelja zaposlena.

Statistika kaže da tek 14 odsto mališani sa sela, uzrasta od tri do pet godina, ide u vrtiće. Iz najsiromašnijih porodica duplo manje dece istih godina ide u obdanište, a iz neobrazovanih porodica ih je tek svako šesto.


U Srbiji postoji 159 predškolskih ustanova sa 2.384 objekta i još 60 privatnih vrtića. Kako je taj broj nedovoljan, predviđeni su i novi modeli koji tek treba da se razrade. Reč je o porodičnim jaslicama, putujućim obdaništima, putujućim vaspitačima i boravku organizovanom izvan obdaništa.


"Važno je i povećati obuhvat predškolaca, koji bi trebalo da bude stoprocentan," naglašava prof. Ana Pešikan. "Bio je veći i nije dobro što polako klizi, pa je prošle godine iznosio 87 odsto."

Strategija predviđa moderniju nastavu

Strategija predviđa inoviranje nastavnih planova, moderniju nastavu sa više on-lajn aktivnosti, sporta, nastave izvan škole...


"Cilj je rasteretiti decu. Učenici nižih razreda ne bi trebalo da imaju više od 20 časova nedeljno, a u starijim razredima do 25 časova," objašnjava prof. Pešikan.

"Predviđeno je da deca imaju obavezne predmete i obavezne vannastavne aktivnosti. Njihova lista biće mnogo duža i raznovrsnija nego sada. U nastavu će im se računati i aktivnosti koje nisu vezane za učionicu, koje su kreativne i nisu zamorne ni kada traju duže od jednog časa."


Predviđeno je, dodaje, i uvođenje jednosmenskog rada u školama, umesto sadašnje nastave u dve, pa i tri smene.
"Đaci u školi provedu puno radno vreme. I loše se osećaju i oni i nastavnici. Svi beže iz škole. Moramo promeniti tu atmosferu u školama, uvesti zanimljive aktivnosti i pauze u nastavi," objašnjava sagovornica "Novosti".


Nastavnici će moći da jedan deo programa sami biraju kako bi deca iz različitih sredina i krajeva zemlje mogla da imaju što više prilagođeno gradivo. Strategija ostavlja i mogućnost učenja na daljinu, što takođe postoji i u nacrtu Zakona o osnovnom obrazovanju koji čeka na usvajanje.


Posle obaveznog predškolskog i osnovne škole, „pod moranje“ će biti i srednja škola, predviđa Strategija. Krajnji cilj je što više visokoobrazovanih i što manje funkcionalno nepismenih.

Od cele generacije petnaestogodišnjaka, tek 82 odsto upiše srednju školu. A od njih tek četvrtina ide u gimnazije. U celoj Evropi samo u Češkoj manje učenika ide u gimnazije nego kod nas. Zato je cilj da se do 2020. godine broj đaka srednjih stručnih škola i gimnazijalaca izjednači.


A u gimnazije više ne odlaze, po pravilu, najbolji učenici. Poslednjih godina teže je bilo upisati medicinske, ekonomske, turističke i još neke srednje stručne škole nego gimnazije. U Srbiji postoji 121 gimnazija, od kojih je deset privatnih. U svima će biti uvedena opšta matura. Ona će biti ulaznica za fakultete jer će biti ukinuti prijemni ispiti.


Postojaće i modeli gimnazija u kojima će se učenici školovati kombinovano - putem interneta i dolaskom na klasične časove. Nije predviđena potpuna on-lajn nastava. Strategija predviđa da se broj onih koji pre mature napuste srednju školu bude prepolovljen.


A srednje stručno obrazovanje menjaće se tako da iz klupa, kada polože stručnu maturu, izlaze kadrovi spremni za tržište rada. Sada je problem i što kadrovi koje školujemo i ono što je potrebno tržištu nikako nije isto.


Predviđeno je da 60 odsto maturanata stručnih škola nastavi školovanje. Prema sadašnjim interesovanjima srednjoškolaca, najviše ih se školuje u oblasti ekonomije, prava i administracije (13,24 odsto), mašinstva (10,46 odsto), elektrotehnike (9,88 odsto), trgovine, ugostiteljstva i turizma (9,35 odsto) i medicine (8,20 odsto). Ovih pet područja rada upisuje više od polovine svršenih osnovaca koji se opredele za stručne škole.


Problem svih koji ostanu na srednjoškolskom nivou je što tri četvrtine onih koji dugo traže posao imaju upravo - diplomu srednje škole.

Jedna od novina koju donosi Strategija je i majstorsko obrazovanje. To bi značilo da majstori u preduzećima steknu „na papiru“ kvalifikacije da mogu da obučavaju đake, jer u praksi to znanje već imaju. Oni bi onda bili i zvanično priznati kao nastavnici. Trebalo bi da steknu majstorska pisma u bar 30 zanata.


Novina koja je predviđena Strategijom je i plaćanje po učeniku. Ono će, kao za osnovne, važiti i za srednje škole. Škole, dakle, neće dobijati novac prema broju zaposlenih, već prema broju đaka. A za deficitarna zanimanja i za škole koje se nalaze u selima i zabačenim krajevima, kao i za odeljenja koja uče na jezicima nacionalnih manjina, biće napravljene posebne forme obračuna, kako ne bi bili oštećeni.

POVEZANE VESTI

Nedelja 18.03.2012. 10:14
s' obzirom koliko fakulteti deru studente i koliko narod nema para bice dobro ako svaki deseti zavrsi studije.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2020 © - vesti online