Haos srpske prosvete (1): Škole - kontejneri za nezaposlene svastike

U susret danu prosvetnih radnika koji se u Srbiji obeležava 8. novembra, na dan rođenja Vuka Karadžića, stanje u srpskim školama nikad nije bilo gore. Više od 1.000 profesora trebalo bi da ostane bez posla, jer ne ispunjavaju minimalnu normu, a na hiljade je onih koji ostvaruju tek pet do deset odsto standarda i primaju mesečno po 5-6.000 dinara (oko 50 evra).

Oko 77 odsto zaposlenih u prosveti ima završene fakultete, a prosečna plata u ovoj oblasti je sada ispod republičkog proseka i iznosi oko 40.000 dinara. Poređenja radi, satnica automehaničara iznosi oko 1.600 dinara, a profesora 400 dinara. Pred početak ove školske godine u beogradskim srednjim školama je bilo neizvesno formiranje čak 54 odeljenja, jer su imala manje od 15 đaka. Oko 60 škola u Srbiji u tom trenutku imalo je blokirane račune zbog neisplaćenih dugova za grejanje, struju i vodu.

Tako dugovi zaječarskih škola iznose oko 54 miliona dinara, a osnovnoj školi "Radica Ranković" u Lozoviku kod Bačke Palanke, desilo se da su je tužili roditelji učenika koji se povredio tokom nastave. Sud je presudio da isplate 3,5 miliona dinara, što škola nema, pa je račun blokiran.

Od 4.500 školskih objekata samo jedna trećina zadovoljava osnovne standarde. Opremljeno je samo pet odsto škola u selima, a 65 odsto u gradovima. Oko 40 odsto škola nema fiskulturnu salu, a svaka deseta nema dvorište. Nedostaju sanitarni čvorovi, čučavci još nisu zamenjeni, a oronule fasade i loše instalacije vrlo su česta slika. Katastrofalno stanje u školskim objektima posledica je najnižih ulaganja u Evropi. U evropskim zemljama 75 odsto novca iz budžeta namenjenog školstvu odlazi na plate, dok ostalo ide na opremanje škola, stipendije i održavanje domova. U Srbiji 97 odsto ide na plate, a samo tri na sve ostale školske potrebe. Iz Unije sindikata prosvetnih radnika upozoravaju da je neophodno pod hitno povećati izdvajanja iz budžeta za prosvetu, ali i što pre doneti strategiju obrazovanja.

Od vremena prvog ministra srpske prosvete Dositeja Obradovića do danas mnogo toga se promenilo. Srbi su se tada školovali u Evropi i vraćali se sa znanjem i diplomama i stvarali nacionalne prosvetne institucije. Danas srpskim školstvom caruju afere i korupcija. U avgustu se navršilo punih šest godina afere Indeks, kada je pokrenuta optužnica protiv 87 osoba koje su učestvovale u prodaji ispita i fakultetskih diploma. Nekad optuženi profesori danas dobijaju nagrade i unapređenja. Predaju na fakultetima, rukovode finansijama, doktorskim i master studijama, a sedmoro njih osim redovne profesorske plate svakog meseca od Ministarstva prosvete prima od 29.000 do 48.000 dinara na ime raznih projekata.

Ni srednje škole nisu pošteđene korupcije. U Forumu srednjih stručnih škola kažu da pojedini direktori škola kriju slobodna radna mesta, da bi potom njima trgovali. Predsednik ovog foruma Miodrag Sokić za "Vesti" kaže da direktori škola imaju ogromna ovlašćenja, te da tu leži izvor korupcije.

- Kako smo saznali od ljudi koji pokušavaju da se zaposle u školama, radno mesto košta od 2.000 do 7.000 evra. Obrazovanje je postalo kontejner za sve nezaposlene žene, svastike i mnogobrojnu familiju - kaže Sokić.

Mahom su na direktorskim funkcijama u srpskim osnovnim i srednjim školama profesori fizičkog vaspitanja. Oni koji se bave analizom stanja u školama kažu da je razlog za to što se ovim profesorima konstantno smanjuje broj časova, pa konkurišu za direktore.

Posledica haosa u srpskim školama je to da da nijedna ustanova, od 125 koliko ih je proveravano u prošloj godini, nije dobila najvišu ocenu prosvetnih savetnika. Čak ni četvorku. Najviša ocena koju su škole u Srbiji dobile jeste trojka. Stanje u školama proveravaju prosvetni savetnici. Njih 147 raspoređeno je u 25 timova. Da bi neka škola dobila peticu, potrebno je da ispuni više od 70 odsto, a za trojku 50 odsto standarda. Savetnici ocenjuju programe, planove, prilagođenost nastave đacima, koliko je škola bezbedna, kakva je saradnja, kvalitet kadra...

Slobodan Josipović iz Pokreta mladih Srbije za "Vesti" kaže da je loš kvalitet obrazovanja jedan od glavnih razloga za generalno loše stanje u kojem se država nalazi.

- To uopšte ne čudi kada se uzme u obzir na koji način u poslednjih dve decenije radi Ministarstvo prosvete. E više nećemo da gledamo sunovrat srpskog obrazovanja. Postavljam javno pitanje do kada će Nacionalna služba za zapošljavanje da objavljuje oglase za rad u školama u kojima je pre raspisivanja oglasa već neko zaposlen? Ko je i kako testirao tog zaposlenog i utvrdio njegovu stručnost? Zašto se onda uopšte raspisuje oglas za posao? To je suština problema, mnogo ljudi sumnjivih sposobnosti koji kreiraju budućnost jer izvode generacije mladih na tržište rada - kaže Josipović.