Rezolucija EP o Srbiji: Red pohvala, red "saveta"
Evropski parlament (EP) pozvao je lidere EU da odobri Srbiji status kandidata za članstvo u EU i da što pre počnu pregovori o tome, s obzirom na to da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili vođi EU. To se navodi u predlogu rezolucije koji je danas u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP, uz usmeni amandman izvestioca za Srbiju Jelka Kacina, u kojem se takođe pozdravljaju ključni dogovori u dijalogu Beograd-Priština.
Evropski parlament, ističe se u nacrtu rezolucije, koju u plenumu treba da usvoji parlament EU, smatra da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju, kao i da se nastavljaju reforme u Srbiji.
Prilikom glasanja o konačnom predlogu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika u kojem se "podstiču srpske vlasti da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje Rumune-Vlahe".
Ovi rumunski parlamentarci su takođe tražili da se "rumunski uvede u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15 odsto tog stanovništva, kao i da se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi dodeli status 'tradicionalne crkve' i njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije".
Kacin, koji je izradio nacrt rezolucije, saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u "središnjoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči puna zaštita prava manjina", što bi, prema njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu.
Evropski parlamentarci, u usvojenom predlogu dokumenta, pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'", koje je EU utvrdila kad je reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede".
EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu".
U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra".
