Srbija podnela tužbu protiv Hrvatske
Uprkos nedavnim izjavama predsednika Srbije Borisa Tadića da ne treba žuriti sa kontratužbom protiv Hvatske i indicijama da je Srbija možda neće ni podneti, kontratužba je danas zvanično predata Međunarodnom sudu pravde u Hagu i to između dva kruga hrvatskih predsedničkih izbora.
Kontratužbu je u ime države potpisao ambasador Dušan Bataković, a predao ju je Saša Obradović pravni zastupnik Srbije pred pomenutim sudom.
Izvor iz državnog vrha, rekao je za "Vesti" da je Milorad Pupovac, jedan od lidera Srba u Hrvatskoj i tamošnji narodni poslanik, krajem decembra intenzivno ubeđivao predsednika Tadića da Beograd ne podnosi kontratužbu, jer to može da stvori sliku o kolebivosti Srbije, koja je inače, nekoliko godina unazad, pomirljivim tonovima činila sve što je mogla da Zagreb odustane od svoje besmislene tužbe.
|
Takođe, predočeni su i podaci o žrtvama koje su stradale u sukobima do 1995. godine, kao i o onima koji su stradali nakon ratnih okršaja ili u pokušajima da se vrate iz izbeglištva. |
U kontratužbi koju je Beograd predao na više od 1.000 strana, nalaze se podaci o zločinima počinjenim nad Srbima-starosedeocima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom hrvatskih vojnih operacija Bljesak i Oluja.
Predlog je bio da se u vansudskom postupku reše konflikti iz poslednje decenije prošlog veka, ali za to očigledno nije postojala dobra volja na drugoj strani.
Međutim, nakon poslednjeg javnog sučeljavanja hrvatskih predsedničkih kandidata Ive Josipovića i Milana Bandića i njihove decidirane tvrdnje da Hrvatska ni po koju cenu neće povući tužbu protiv Srbije podnetu još jula 1999. Međunarodnom sudu pravde u Hagu za navodni genocid nad hrvatskim državljanima između 1991-1995. tokom građanskog rata u Hrvatskoj, Beograd je definitivno prelomio da umesto odgovora na hrvatsku tužbu, pred istim sudom podnese kontratužbu.
Na njoj se ozbiljno radilo godinu dana i ona tereti Hrvatsku za genocid nad tamošnjim autohtonim Srbima u istom razdoblju, pojašnjeno je "Vestima" u vrhu srpskog tima.
"Odgovoreno je i na niz hrvatskih optužbi, poput onih da je JNA bila srbo-četnička i srbo-komunistička vojska i da je otvarala vatru na nedužno hrvatsko stanovništvo, dok činjenice govore da je JNA bila jugoslovenska vojska, a ne srpska i da je vatru otvarala u nužnoj samoodbrani od oružanih napada hrvatskih bojovnika“, kaže izvor Vesti.
Inače, Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj traži da Srbija bude proglašena krivom za kršenje Konvencije o genocidu, kao i da sud naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
