Srbiji pamet ne treba

Odlazak visokoobrazovanih kadrova iz Srbije ne prestaje. Prema takozvanom odlivu mozgova, od Srbije je u celom svetu gora samo Gvineja Bisao, pokazalo je poslednje istraživanje USAID, a ništa bolji nisu rezultati Svetskog ekonomskog foruma, gde mladi i obrazovani samo iz BiH, Kirgizije i Svazilenda beže više nego iz Srbije.

Birokratske prepreke: Najteže je nostrifikovati diplomu

Čak trećina studenata želi da po završetku studija napusti otadžbinu i uhlebljenje i bolji život zauvek potraži negde u inostranstvu, pokazuje istraživanje Studentske unije Srbije, sprovedeno na 3.000 akademaca sa 49 državnih fakulteta.

U odnosu na 27,7 odsto koji budućnost ne vide u Srbiji, još 22,1 procenat bi se usavršavao u inostranstvu, a onda se vratio u zemlju. Više od trećine ne zna da li bi ostalo ili ne razmišlja o odlasku. A, tek 15,3 odsto studenata je reklo da nikada ne bi napustilo Srbiju.
 

Iako su se političari kleli da će učiniti sve da vrate one koji su 90-ih otišli iz Srbije, jasno je da se situacija ni u novom milenijumu nije popravila. S vremena na vreme stručnjaci zaključe da Srbija nema strategiju ni institucionalni okvir za povratak mladih stručnjaka koji su studirali u inostranstvu, ali na tome se sve i završi. I posle bezbroj najava da su naši mladi stručnjaci koji su studirali prestižne univerzitete u inostranstvu dobrodošli, i dan danas oni koji se posle skupog školovanja van zemlje vrate, naleću na milion prepreka. Pre svega, moraju da se izbore sa dugotrajnom i skupom procedurom nostrifikacije stranih diploma.

Prema svedočenjima bivših studenata, Srbiji treba po godinu i više dana da prizna diplome akademaca koji su visoko obrazovanje stekli na najelitnijim univerzitetima.

Jovana Ružičić je ispričala da je u Americi magistrirala na Državnom univerzitetu Mičigen, a onda je više od pola godine pokušavala da nostrifikuje tu diplomu i nije uspela. Radila je u državnoj firmi i primala platu kao da je završila samo srednju školu, a ne dva fakulteta i magistraturu. Sličnu sudbinu je imala i Bojana Ognjenović koje je diplomirala i doktorirala na Bečkom univerzitetu, a nostrifikaciju diplome u Beogradu čekala 14 meseci, a doktorata nešto duže. Kada je podvukla crtu, osim vremena na taj proces je utrošila i oko dve hiljade evra.
 

U Ministarstvu prosvete i nauke smatraju da ocenjivanje i poređenje studija različitih fakulteta nije lako, a tek sada je u planu novi pravilnik o priznavanju diploma radi zaposlenja.

- Nećemo da radimo administrativno da kopiramo neka rešenja iz Evrope, već radimo sa predstavnicima akademske zajednice. Zbog toga posao ide malo sporije. Očekujem narednih meseci da će posao biti završen, poručio je nedavno Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete i nauke.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje "teše" da strane kompanije bez velikih problema zapošljavaju visookobrazovane iako nemaju nostrifikovanu diplomu, dok sa domaćim firmama to nije slučaj.

Procenjuje se da je Srbiju od devedesetih godina prošlog veka napustilo oko 300.000 obrazovanih mladih ljudi, o podacima posle 2000. nema puno reči, ali se zna da je od tog broja tek nekoliko stotina odlučilo da se vrati. Od tog broja, nije mali broj ni onih koji su došli u Srbiju, i usled svih prepreka odlučili da se ponovo napuste zemlju.
 

Odliv i priliv Goran Nikolić - Nove studije pokazuju da odliv mozgova treba procenjivati uzimajući u obzir i blagotvorne efekte doznaka, povratka migranata, etno investicija. Egzodus visokokvalifikovanih mogao bi se ispostaviti kao koristan za zemlje emigracije. Početkom jula ove godine održana je druga Skupština dijaspore i Srba u regionu. Premijer je istakao da je dijaspora od 2000. investirala oko 600 miliona dolara u srpsku ekonomiju i zaposlila oko 25.000 ljudi. Prema proceni ministra vera i dijaspore, po osnovu deviznih doznaka u Srbiju je 2010. ušlo pet milijardi dolara. Podaci Narodne banke Srbije, koji su najpouzdaniji, kažu da trend priliva po osnovu bruto doznaka za 2011. pokazuje da će one iznositi dve i po milijarde evra. Ti prilivi učetvorostručuju stopu domaće štednje, koja bez njih iznosi samo tri do četiri odsto BDP-a, podsetio je ekonomski analitičar Goran Nikolić u nedavno objavljenom komentaru za nedeljnik "Akter".   Borba sa birokratijom Reagujući na vesti o problemima sa nostrifikacijom diploma, na sajtu RTS-a jedan čitalac je ispričao da je zahtev za nostrifikaciju doktorata iz Univerziteta za kompjuterske nakuke Kembridž predao u martu 2010, a do decembra nije dobio dobio nikakav odgovor. - Poslao sam pisma dekanu fakulteta, prodekanu za nastavu i rektoru Univerziteta i do dana današnjeg nisam dobio odgovor. U januaru sam otisao u Srbiju, povukao zahtev i naravno, promenio planove, našao posao u SAD. Ukratko: nikad više Srbija. Ogorčen sam stanjem u Srbiji i dolazim sve ređe. Da li Univerzitet koji je napustila većina kvalitetnog osoblja našavši posao u inostranstvu, ima naučni kapacitet da ocenjuje doktorate prestižnih univerziteta iz inostranstva? Na žalost nema, zaključio je on. Drugi čitalac je prokomentarisao da "ako neko izgubi 14 meseci za borbu sa nasom birokratijom, a da pri tom, u Beču može verovatno da nađe posao iz svoje struke, to je stvrano veliki entuzijazam i treba ga pozdraviti. I još ovih 2.000 evra koje neko mora da plati, pa stvarno čovek da se iznervira. Nemam reči."