Pamet beži iz Srbije
Odliv pameti, dugogodišnji alarmantni problem Srbije, svrstao je maticu među neslavne rekordere, a taj narastajući problem već desetkuje zemlju, koja ostaje bez mladih i pametnih ljudi. Trend bežanja preko granice u potrazi za boljom i plaćenijom karijerom i životom, inače osiromašenu zemlju košta prema oceni stručnjaka, gotovo 30 milijardi evra, koliko je dato na školovanje oko 100.000 visokoškolaca.
Neke od procena govore i da se u odnosu na sedamdesete prošlog veka udesetostručio broj ljudi sa fakultetskom i diplomom više škole, koji su napustili Srbiju, kao i da u protekle dve decenije raste broj doktora nauka koji odlaze.
Da se situacija pogoršava pokazuje i nedavno istraživanje Svetskog ekonomskog foruma, koje je obuhvatilo 140 zemalja i pokazalo da je Srbija prema kapacitetu da zadrži talente zauzela začelje i postala vodeća u "odlivu mozgova".
Master pomama
Kada je reč o populaciji srpskih studenata, prema rečima Danijele Dakić iz Infostuda, najtraženije su stipendije za master usavršavanje, potom za osnovne, pa za doktorske studije. Takvo interesovanje je dokaz da se upravo mladi srpski "mozgovi" najviše interesuju za odlazak iz Srbije.
Oduvek je prema tom kriterijumu Srbija bila u najlošijem društvu sa afričkim zemljama, ukazuje univerziteski profesor Jovan Filipović, koji se bavio migracijama visokoobrazovanog stanovništva.
- U bazi podataka koju sam pravio o našim ljudima u dijaspori je 7.200 naših doktora nauka i doktoranada - poraznim brojevima potkrepljuje Filipović u izjavi za "Vesti" poražavajuće podatke o odlivu mozgova.
Interesovanje mladih za odlazak je, prema njegovoj oceni, veliko, a argumente za takav trend nalazi u činjenici da se uvećava broj zahteva studenata za profesorske preporuke, potrebne da bi se apliciralo za stipendije u inostranstvu.
Među nekadašnjim studentima Fakulteta organizacionih nauka, na kojem naš sagovornik predaje su i dvojica srpskih profesora u Kini koji su, navodi on, u toj zemlji doktorirali.
- Ne odlazi srpska pamet samo ka zapadu, već se pokazuje da poželjne destinacije postaju i Katar i Dubai u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a priličan broj njih se okreće Rusiji koja se otvara za rad - kaže Filipović.
U svet i preko rodbine
- Sve je veći broj mladih i obrazovanih ljudi koji bi da odu, a snalaze se prema onome što čujem na različite načine. Od pokušaja da dobiju inostranu stipendiju do odlaska putem rodbine i prijatelja koji već žive u nekoj od zemalja sa perspektivom, do toga da ode mladić i povuče devojku i obrnuto - pojašnjava Jovan Filipović načine na koje se visokoškolci snalaze u dovijanju da se domognu inostranstva.
Iskustvo u radu sa studentima mu govori da se sve više se priča o odlasku iz Srbije, pa zabrinjava što to postaje deo obaveznog programa mladih.
Svaki drugi student bi da ode iz domovine, pokazalo je poslednje istraživanje kompanije Infostud. Direktor sajtova za visoko obrazovanje Infostuda Danijela Dakić kaže za "Vesti" da raste i broj inostranih stipendija koje se nude mladima.
- U opsežnom istraživanju o studentskim navikama koje radimo poslednje tri godine zaredom pokazuje se da je 45 odsto ispitanih mladih ljudi u 2014. pratilo te stipendije koje im omogućuju odlazak na usavršavanje, a prošle godine je taj procenat porastao na 48 - ukazuje naša sagovornica, napominjući da je polovina studenata konkurisala bar za jednu stipendiju.
Zbogom zauvek
Predsednik SANU Vladimir Kostić izjavio je da za određene zaključke nije potreban izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. - U svakodnevnom ćaskanju sa prijateljima i vršnjacima sa užasom konstatujem da veliki deo dece čija sam rođenja, rođendane ili srednjoškolske uspehe slavio kao uspehe "naše dece", više nije u Srbiji. Bojim se, u većini slučajeva, trajno, pa je neophodno bez predrasuda, ideologija i beznadežnih međupartijskih optuživanja revitalizovati načelo solidarnosti sa mladima - rekao je Kostić ističući da je sada za to već dvanaest i pet.
Dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić ukazuje da se u odnosu na ranije kada su odlazili visokoškolci internacionalnih zanimanja poput lekara, mašinskih inženjera i elektroinženjera, poslednjih godina armija visokoškolaca raznih profila interesuje za odlazak.
- Zanimljivo je da i studenti i diplomci Pravnog fakulteta hoće da odu, iako je se u svakoj, pa i našoj zemlji uči domaće pravo. Oni dobri, vredni i sa znanjem jezika su u tome i uspevali, a najviše su osim nekih evropskih zemalja išli na usavršavanje u SAD, Australiju i na Novi Zeland. Tamo su uglavnom i ostali - kaže ova profesorka u penziji za "Vesti".
Ona smatra da je porazno što sve više mladih sebe više ne vidi u Srbiji.
- Ispisala sam kao profesor osim ocena i dosta preporuka tim mladim ljudima koji su hteli na usavršavanje van Srbije i često se osećala loše dok sam stavljala potpis jer sam znala da se velika većina tih pametnih i vrednih mladih ljudi više neće vratiti - rekla je naša sagovornica.
Sa severa beže u Srbiju
Dok mladi Srbi iz Beograda odlaze iz zemlje, njihovi vršnjaci sa KiM većinom odlučuju da se presele u gradove centralne Srbije.
- Mladi Srbi na severu Kosova odlaze u centralnu Srbiju jer tamo ne vidimo perspektivu. Od kako se o nama dogovara u Briselu, gledamo kako ljudi ostaju bez posla i stalno je prisutan taj strah da ćemo ostati bez ičega. Na tržištu rada je situacija takva da jedino sigurno zaposlenje u okviru institucija, a do posla kod njih se dolazi partijskom knjižicom, a ne završenim fakuletetom. I kada se još uzme u obzir i konstantna neizvesnost i pritisak u okruženju u kome živimo, normalno je da ću uzeti diplomu i otići dalje - kaže za "Vesti" jedan mladi čovek koji se nedavno iselio sa severa KiM.
On dodaje da su građani posle svega što im se dogodilo izgubili volju i veru u bolju budućnost. Kaže i da ima sve više njegovih kolega sa univerziteta u Kosovskoj Mitrovici koji su rešeni da sreću potraže u nekom drugom gradu - Kraljevu, Nišu, Beogradu ili Novom Sadu.
J. L. Petković
