Rak ubija Srbiju

Rak se Srbijom, ali i planetom širi kao epidemija. Svake godine u našoj zemlji od karcinoma oboli više od 32.000 osoba. Sa 4.800 novoobolelih od kancera pluća godišnje, naša zemlja se nalazi na trećem mestu u Evropi, upozorava dr Marko Erak, upravnik klinike za radioterapiju u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Dr Marko Erak, onkolog

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine oboli više od 10 miliona osoba, a umre oko pet miliona. Sa ovom dijagnozom na svetu živi 23 miliona ljudi.
 

Kakve su prognoze?
- Očekuje se da će samo u 2020. biti registrovano oko 5 miliona novoobolelih od karcinoma i da će svaki četvrti čovek na planeti umreti od ove bolesti. Maligne bolesti je moguće sprečiti ranim skriningom, zabranom pušenja, izmenom načina života, smanjenjem upotrebe masti u ishrani, fizičkom aktivnošću... U razvijenim zemljama verovatnoća da će se otkriti karcinom dva puta je veća nego u zemljama u razvoju, gde je u 80 odsto slučajeva bolest u odmakloj fazi kada se dijagnoza postavi. Podaci ukazuju da je u 20. veku oko 100 miliona ljudi širom sveta umrlo od posledica oboljenja koja su u vezi sa upotrebom duvana.
 

Koji su najčešći oblici kancera?
- Muškarci najčešće obolevaju od malignih tumora pluća, debelog creva, želuca i prostate, a žene od karcinoma dojke, grlića materice, debelog creva i pluća. Rak pluća najučestaliji je u svetu, otkrije se oko 1,2 miliona novih slučajeva godišnje. Ova vrsta karcinoma ima i najveću mogućnost prevencije, jer je među obolelima više od 90 odsto pušača. U svetu se godišnje otkrije oko milion novih slučajeva raka dojke. Oboleva svaka deveta žena, kako u svetu, tako i u Srbiji. Suštinski problem je što ne postoji organizovani mamografski skrining, pa se bolest otkriva u poodmakloj fazi i zbog toga je smrtnost od raka dojke u Srbiji među najvišim u Evropi. Rak grlića materice je podmukla bolest koja svoje pravo lice pokazuje u poodmakloj fazi, od pojave prve atipične promene na grliću do tog stadijuma prođe prosečno 20 godina. Svake godine u svetu se otkrije oko 500.000 novih slučajeva.
 

Tu se crna statistika ne završava...
- Godišnje se otkrije 940.000 obolelih od raka debelog creva, slede kancer želuca sa 870.000 i karcinom jetre sa 560.000 novih slučajeva. Rak debelog creva se ređe javlja u zemljama u razvoju, ali se nalazi na drugom mestu malignih bolesti u zemljama u naglom razvoju. Skoro pola miliona ljudi umre godišnje od ove bolesti. Od raka želuca godišnje umre 650.000 ljudi. Oko 60 odsto slučajeva javlja se u zemljama u razvoju, a najčešći je u istočnoj Aziji, regionu Anda u južnoj Americi i istočnoj Evropi. U Švajcarskoj i susednim državama smrtnost od ovog oboljenja smanjena je čak za 60 odsto u okviru jedne generacije. Smanjenje stope mortaliteta je naročito impresivno na Islandu. U zemljama čiji stanovnici jedu usoljenu hranu poput Portugala, Brazila, Japana i Koreje, karcinom želuca i dalje je veoma česta pojava.
 

Koliko preventivni pregledi mogu da pomognu?
- U razvijenim zemljama koje imaju tradiciju skrininga stopa smrtnosti je smanjena za oko 30 odsto. Problem je prepoznat i u Srbiji, te je poslednjih godina donacijama nabavljena oprema u većini regionalnih i lokalnih ustanova. Takođe, poslednje tri godine se radi na intenzivnoj edukaciji lekara.
 

Ministarstvo zdravlje kreće u ostvarenje Nacionalnog programa borbe protiv raka.
- Projekat vredan šest miliona evra unaprediće kapacitete neophodne za rano otkrivanje karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva. Organizovanim skriningom treba da se obuhvati 70-90 odsto ciljne populacije sa ciljem da se bolest otkrije u početnom stadijumu. Prevencija ima poseban značaj jer je 2,7 miliona ljudi 2000. godine umrlo od malignih bolesti koje su bile posledica neodgovarajućeg načina života i upotrebe duvana. Epidemiološke studije ukazuju da voće i povrće u ishrani mogu da smanje rizik od nastanka karcinoma grla, ždrela, pluća, jednjaka, želuca, debelog creva i grlića materice. Istraživanja pokazuju da dnevni unos voća i povrća od 500 grama smanjuje mogućnost oboljenja probavnog trakta do 25 odsto.
 

Kao onkolog svakodnevno vodite bitku protiv opake bolesti.
- U toj neprekidnoj borbi ima gubitaka, ali i pobeda. Jednoga dana 20-godišnja pacijentkinja mi se požalila da povremeno ima krv u stolici. Konstatovao sam da ima karcinom debelog creva. Lečenje je sprovedeno po hitnom postupku, trajalo je oko godinu dana i rezultati su bili sjajni. Naša pacijentkinja je nakon tri godine postala majka jednog, a ubrzo i drugog dečaka. Deca su sada srednjoškolci, a majka je zdrava. Tužnih priča ima mnogo više. U koloni izbeglica iz Knina 1995. došla je mlada žena, majka troje dece, s obilnim krvarenjem. Konstatovali smo da ima karcinom grlića materice u odmakloj fazi. Sprovedena je zračna terapija i došlo je do kratkotrajnog poboljšanja koje je trajalo oko godinu dana, ali bolest se ponovo vratila. Borba za njen život je trajala još nekoliko meseci i završila se tragično.
 

Lekari apeluju da je bolje sprečiti nego lečiti, ali s druge strane, dugo se čeka na preglede? Koliko se na u Institutu u Sremskoj Kamenici čeka na takve preglede?
- Institut obavlja najsloženije specijalizovane metode. Imidžing dijagnostika na Institutu za onkologiju Vojvodine predstavlja najsavremeniji način otkrivanja. Pošto se bavim radioterapijom onkoloških pacijenata, ne mogu da prokomentarišem liste čekanja.
 

Pojedinci su se žalili da prednost prilikom pregleda imaju oni koji plaćaju, odnosno pacijenti iz Republike Srpske i Crne Gore. Kako to komentarišete?
- Institut je godinama pružao zdravstvene usluge zračenja pacijentima iz Republike Srpske koji su tokom 2009. primali zračnu terapiju posle druge redovne smene, kada se aparati inače gase. Radilo se, kao i danas, u dve smene i do 18 sati zračeni su isključivo osiguranici RZZO Srbije. Dakle, nije tačno da su osiguranici iz inostranstva imali prednost u odnosu na domaće osiguranike.
 

Da li su negativni napisi u novinama o Institutu uticali na poverenje pacijenata?
- Načinjena je ogromna šteta struci i ugledu Instituta za onkologiju Vojvodine, zbog netačnih, uvredljivih, malicioznih informacija, uznemiravanja javnosti i pacijenata i narušenih međunarodnih odnosa, jer onkološke institucije Srbije sarađuju sa Međunarodnom atomskom agencijom - IAEA.