Srbija više neće moći da ostvaruje značajnu ekonomsku dobit u Libiji ako ne bude u dobrim odnosima sa SAD, ocenjuje dr Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije.

Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije iz Beogradu, ocenjuje u razgovoru za "Vesti" da je pad režima Moamera el Gadafija bio prirodan, ali i da će nova situacija bitno naštetiti izvozu Srbije u ovu zemlju.

Koliko je pad Gadafijevog režima iznenađenje?

- To je bila neka vrsta prirodne nužnosti. Gadafi i njegova porodica su zaboravili na stvarnost i na potrebu da se menjaju s vremenom. Oni su Libiju zadržali u statusu neke vrste srednjovekovne sultanije u vreme kad demokratske promene zahvataju sve delove sveta. Zato je bilo očekivano da režim padne.

Bez pomoći sa strane?

- Nesporno je da je bilo stranih uticaja. Uostalom, to pokazuje i način na koji je NATO intervenisao, ali i činjenica da su Gadafijevi protivnici od NATO dobijali oružje, što je direktno kršenje zabrane naoružavanja strana u sukobu koju su donele UN.
 

Šta je suština događaja u Libiji. Nafta?

- Suština je u činjenici da Libija raspolaže velikim rezervama nafte, ali i u tome da, kada neki vladar male zemlje, kakva je Libija, pomisli da je neprikosnoven na vlasti, on postane nekooperativan u odnosu na interese i stavove velikih zemalja. To je poznat fenomen kod ljudi koji su dugo na vlasti.

Da li će ovakav rasplet uticati na ekonomske odnose Srbije i Libije?

- Srpski ekonomski odnosi s Libijom su u velikoj meri bili odnosi sa Gadafijem i njegovim okruženjem, lično i direktno. Sada će se stvari neminovno promeniti jer će na vlasti biti novi ljudi koji će, po svemu sudeći, biti pod velikom kontrolom Zapada. Stoga Srbija neće moći da ostvaruje značajne ekonomske dobiti u Libiji ako ne bude u dobrim odnosima s ključnim globalnim igračima, pre svega, SAD.

Posle pada Sadama Huseina, Srbija je Iraku oprostila dug od milijardu dolara, a zatim se hvalila značajnim izvozom. Da li i ovde možemo slično očekivati?

- S političke tačke gledišta, Srbija je izgubila još jedno pribežište od globalnog poretka u kome može da posluje čak i kad je u slabijim odnosima sa SAD. To svakako ima svoje ekonomske posledice, a koje i kolike, to će zavisiti od srpske spoljne politike prema Vašingtonu.

Sada je pitanje za milion dolara gde je Gadafi. Možda u Venecueli?

- Gadafi se sklonio negde zato što mu je obećano da neće biti gonjen ako se skloni. To je poznati mehanizam rešavanja konflikata putem kompromisa s autokratama, a videćemo koliko će taj aranžman trajati. I Radovan Karadžić je tvrdio da je dobio takve garancije, pa je ipak u Hagu. Upravo radim na analizi tog mehanizma sa kolegama profesorima Klausom Bahmanom i Tomasom Obelom Hansenom, sa Univerziteta UN u Najrobiju.

Koliko je realno očekivati da Gadafi ne bude uhapšen?

- Takve garancije se teško održavaju jer njih daju političari, a političari se menjaju, dok pritisak javnog mnjenja ostaje, pogotovo u zemljama odakle su ti diktatori. Pogledajte Mubaraka u Egiptu. Zbog pritiska egipatskog javnog mnjenja on je danas na sudu, a povukao se dobrovoljno s vlasti, nije prolivao krv naroda na ulicama, kao Gadafi.