Država formira Agenciju za restituciju
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će Direkcija za restituciju, zbog velikog obima posla, prerasti u Agenciju za restituciju.
Restitucija je veći posao od privatizacije, a predviđeni novčani deo od dve milijarde evra prevazilazi sumu za vraćanje stare devizne štednje, rekao je Đelić na okruglom stolu o restituciji, koji je održan u pres centru Tanjuga.
Đelić je ponovio da su osnovni principi Nacrta zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ispravljanje nepravde koja je naneta posle Drugog svetskog rata i da se u naturi vrati sve što je moguće.
Kako je rekao, izuzeci su predviđeni u slučajevima kad bi vraćanje imovine u naturi kršilo stečena prava novih vlasnika i kad je imovina neophodna za funkcionisanje države.
U dosadašnjem toku javne rasprave, koja će trajati do 2. septembra, prema rečima Đelića, stari vlasnici i drugi učesnici su dali korisne primedbe, ali je vidljivo da nema saglasnosti da li treba uvesti i zamensku restituciju (supstituciju), koju nacrt nije predvideo.
"Taj način vraćanja smo sagledali, ali smo videli da u zemljama gde je bila predviđena, supstitucija nije dala rezultate", rekao je on, istučući da ta vrsta restitucije može samo izazvati probleme i da otvara prostor za korupciju.
Đelić je rekao da je kod gradskog građevinskog zemljišta predviđeno da stari vlasnici imaju prednost da ostvare svoja prava. U slučaju da je nacionalizovana njiva postala gradsko građevinsko zemljište biće vraćena, rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
“Zakon neće ispraviti nepravde“
Direktor Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS) Boško Mijatović ocenio je da je finale dvadesetogodišnje pripreme restitucije "dobrim delom diktirano zahtevima EU", ali je istakao da budući zakon "neće ispraviti nepravde od pre 50 godina".
Prema njegovim rečima, obim naturalne restitucije će biti minimalan, jer je naveći i najbolji deo imovine privatizovan.
Slično je, kako je rekao, i sa finansijskim delom nacrta zakona o restituciji, jer je predviđena suma od dve milijarde evra, prema njegovom mišljenu, možda samo oko 10 odsto nacionalizovane imovine.
Mijatović je ocenio da je supstituciju moguće vrlo lako obaviti kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta, pošto država raspolaže dovoljnim površinama.
Najviše se potražuje zemljište
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić je rekao da "ne stoji priča da je u privatizaciji otišla sva nacionalizovana imovina", navodeći da stanovi u imovini koja se traži učestvuju sa 0,02 promila.
Najviše se potražuje zemljište, a kako je rekao, najveći korisnici nacionalizovanog zemljišta su javna preduzeća i povlašćeni pojedinci.
Antić je rekao da nije sporan popis imovine koju stari vlasnici potražuju, već da je sporan popis državne imovine, koji, kako je istakao, ne postoji.
