Srbonostalgija: Hrvati traže šajkače, a Slovenci opanke
Ručno rađeni tanjiri, šolje, magneti i olovke, unikatne lutke, čuture i opanci - sve ovo posetioci glavnog grada kupuju na štandovima na Kalemegdanu kako bi sa sobom poneli uspomenu na Beograd. Prodavci kažu da je svaki kupac priča za sebe, a svi se slažu da su stvari sa slikom Hrama ili "Pobednika" najprodavaniji suveniri srpske prestonice.
Takođe, prema njihovim rečima, kupci iz stare Jugoslavije mahom kupuju suvenire sa srpskim nacionalnim predznakom kao što su šajkače i opanci.
Na tezgama kalemegdanskih trgovaca sve je po dogovoru, cene nisu uvek iste za sve kupce, a popust se daje i na "lepe oči". Predrag drži štand na samom ulazu, odmah nakon prodavaca kokica i sladoleda, i od svih kupaca najdraži su mu oni iz stare Juge.
- Slovenci su mnogo dobri kupci, a začudo čak i Hrvati. Uzimaju opanke, šajkače, pa i zastave, iznenadio sam se da više traže stvari sa obeležjima Srbije negoli Beograda. Kad ih pitam kako ćete sa tim u Hrvatsku, kažu da su jugonostalgičari i da ih nije briga šta će ko da priča - kaže on.
Srbi uglavnom samo gledaju
Na ulazu u Kalemegdan naći ćete mnogo suvenira glavnog grada, ali i sami prodavci su svojevrsni simbol Beograda. Olga Stanković već više od 20 godina na štand-kolicima u Beogradskoj tvrđavi svaki dan od sedam do sedam uređuje sitničarnicu koja ponudom podjednako privlači strane i domaće turiste.
- Naši ljudi više gledaju nego što kupuju, osim ako dolaze iz inostranstva, onda ne pitaju za cenu. Uglavnom kupuju za poklon i najčešće su to ručno rađene čuture i majice sa motivima prestonice. Nemci gotovo isključivo traže razglednice sa slikama Hrama i "Pobednika". Francuskinje privlače modni detalji poput ćilima i šalova, Skandinavce rukavice, dok Amerikanci i Englezi kupuju samo sitnice, priveske, bedževe i značke - priča Olga.
Na štandu smo zatekli Senku, koja se sprema za povratak u Split, pa traži poklon za oca. Bacila je oko na stare novčanice, njih Olga skuplja već pola veka.
- Ima tu primeraka još iz vremena kralja Petra, kao i iz Titove Jugoslavije, koje su baš popularne među turističkim grupama, pogotovo Španci to vole. Slovenci se "lepe" na novčanice od 500 milijardi dinara, uvek kad kupe kažu: "Sad sam bogat!" - kroz smeh priča Olja, koja je inače radila 35 godina u muzeju.
Ikona otišla u Istanbul
I Radmila je penzionerka, pa na Kalemegdanu već četiri godine zarađuje "neki dinar preko" prodajući suvenire.
- Najbolje ide sad kad krenu da dolaze turističke ture brodovima i lepo vreme izvuče sve na ulice, pa šetači uvek obiđu tvrđavu. Rusi su najbolji kupci, privlače ih kitnjaste stvari, kao snežna kugla Hrama, magneti, ukrasni tanjiri i šolje na kojima piše "Beograd". Kinezi se uvek cenkaju i sve traže upola cene, Italijani kupuju skuplju robu, naročito ručno rađene unikatne lutke u narodnoj nošnji, Turci vole vazice i ikonice, iznenadila sam se kad je jedan gospodin iz Istanbula izričito tražio ikonu Svetog arhanđela Mihajla, kaže da je pravoslavac i da slavi tu slavu - seća se Radmila.
Ona kaže da ne propusti priliku da od stranaca nauči kako se na njihovom jeziku kaže "hvala" i "vidimo se ponovo", zna i kako se koji predmet kaže na ruskom, francuskom i engleskom, a naučila je i ona strance pokoju srpsku reč.
