Srbonostalgija: Hrvati traže šajkače, a Slovenci opanke
Takođe, prema njihovim rečima, kupci iz stare Jugoslavije mahom kupuju suvenire sa srpskim nacionalnim predznakom kao što su šajkače i opanci.
Na tezgama kalemegdanskih trgovaca sve je po dogovoru, cene nisu uvek iste za sve kupce, a popust se daje i na "lepe oči". Predrag drži štand na samom ulazu, odmah nakon prodavaca kokica i sladoleda, i od svih kupaca najdraži su mu oni iz stare Juge.
- Slovenci su mnogo dobri kupci, a začudo čak i Hrvati. Uzimaju opanke, šajkače, pa i zastave, iznenadio sam se da više traže stvari sa obeležjima Srbije negoli Beograda. Kad ih pitam kako ćete sa tim u Hrvatsku, kažu da su jugonostalgičari i da ih nije briga šta će ko da priča - kaže on.
Srbi uglavnom samo gledaju
Na ulazu u Kalemegdan naći ćete mnogo suvenira glavnog grada, ali i sami prodavci su svojevrsni simbol Beograda. Olga Stanković već više od 20 godina na štand-kolicima u Beogradskoj tvrđavi svaki dan od sedam do sedam uređuje sitničarnicu koja ponudom podjednako privlači strane i domaće turiste.
- Naši ljudi više gledaju nego što kupuju, osim ako dolaze iz inostranstva, onda ne pitaju za cenu. Uglavnom kupuju za poklon i najčešće su to ručno rađene čuture i majice sa motivima prestonice. Nemci gotovo isključivo traže razglednice sa slikama Hrama i "Pobednika". Francuskinje privlače modni detalji poput ćilima i šalova, Skandinavce rukavice, dok Amerikanci i Englezi kupuju samo sitnice, priveske, bedževe i značke - priča Olga.
Na štandu smo zatekli Senku, koja se sprema za povratak u Split, pa traži poklon za oca. Bacila je oko na stare novčanice, njih Olga skuplja već pola veka.
- Ima tu primeraka još iz vremena kralja Petra, kao i iz Titove Jugoslavije, koje su baš popularne među turističkim grupama, pogotovo Španci to vole. Slovenci se "lepe" na novčanice od 500 milijardi dinara, uvek kad kupe kažu: "Sad sam bogat!" - kroz smeh priča Olja, koja je inače radila 35 godina u muzeju.
Ikona otišla u Istanbul
I Radmila je penzionerka, pa na Kalemegdanu već četiri godine zarađuje "neki dinar preko" prodajući suvenire.
- Najbolje ide sad kad krenu da dolaze turističke ture brodovima i lepo vreme izvuče sve na ulice, pa šetači uvek obiđu tvrđavu. Rusi su najbolji kupci, privlače ih kitnjaste stvari, kao snežna kugla Hrama, magneti, ukrasni tanjiri i šolje na kojima piše "Beograd". Kinezi se uvek cenkaju i sve traže upola cene, Italijani kupuju skuplju robu, naročito ručno rađene unikatne lutke u narodnoj nošnji, Turci vole vazice i ikonice, iznenadila sam se kad je jedan gospodin iz Istanbula izričito tražio ikonu Svetog arhanđela Mihajla, kaže da je pravoslavac i da slavi tu slavu - seća se Radmila.
Ona kaže da ne propusti priliku da od stranaca nauči kako se na njihovom jeziku kaže "hvala" i "vidimo se ponovo", zna i kako se koji predmet kaže na ruskom, francuskom i engleskom, a naučila je i ona strance pokoju srpsku reč.