Restitucija vraća novac narodu iz partijskih džepova
Iz Vlade Srbije još nema odgovora na zahtev Mreže za restituciju da se, do donošenja zakona koji bi regulisao vraćanje otete imovine, uredbom zaustavi njeno dalje otuđivanje, rekao je danas za beogradske agencije korordinator Mreže Mile Antić.
Ta asocijacija, koja okuplja mnoga udruženja bivših vlasnika, podnela je 21. aprila zahtev Vladi Srbije, a nakon odluke Ustavnog suda kojom je potvrđena ustavnost Zakona o restituciji crkvene imovine.
"Mi smo na osnovu takve odluke Ustavnog suda i na osnovu postojeće zabrane otuđenja poljoprivrednog zemljišta koje je danas državno, tražili od Vlade da uredbom tu zabranu praktično proširi na svu imovinu koja je prijavljena za vraćanje, a danas je u državnoj ili javnoj svojini", kaže Antić.
On dodaje da bivši vlasnici, a i Mreža, kao njihova asocijacija, očekuju da odgovorna vlast koja stvarno hoće u EU odmah postupi po toj inicijativi i tako reši problem.
"Usvajanjem uredbe vlast bi zaštitila ne samo interese građana koji potražuju imovinu već i interese države i potencijalnih sticalaca te imovine", tvrdi Antić.
Inače, nakon pomenute odluke Ustavnog suda većina pravnih stručnjaka smatrala je da je takvom odlukom otvoren put za donošenje zakona o restituciji koji bi primenio tri principa u vraćanju otete imovine - vraćanje u naturi, eventualnu konverziju, odnosno vraćanje neke druge nepokretnosti koja je slična oduzetoj ili u najgorem slučaju isplatu tržišne vrednosti nekretnine koja se potražuje.
Ovo tim pre što, uprkos primedbama da će eventualna restitucija otvoriti na desetine hiljada imovinskih sporova, u suštini ona može da donese dobrobit ne samo bivšim vlasnicima, nego i državi.
"Restitucija bi delom obnovila srednju klasu, vratila novac iz partijskih u džepove građana i u državni budžet", kaže Antić, i dodaje da je sam proces restitucije sasvim jednostavno obaviti s obzirom da je više od 90 odsto imovine koja se potražuje - zemljište, a primer vraćanja poseda crkvama pokazao se kao sasvim realan.
"Naša zemlja je čak u odgovorima na Upitnik EK prećutala da je crkvama vraćeno više od 40 odsto zemljišta, čime je prikriveno zapravo da je restitucija u naturi moguća, a sve zato što su protiv takvog načina vraćanja partijske strukture, javna preduzeća ili lokalne samouprave", tvrdi Antić.
Do sada su postojala tri predloga zakona o restituciji - iz 2003. na osnovu inicijative građana overene s 40.000 potpisa, takozvani Parivodićev zakon iz 2007. i Batićev iz 2009. godine (po bivšem ministru Milanu Parivodiću i pokojnom lideru Demohrišćanske stranke Srbije Vladanu Batiću).
"Bilo koji od tih predloga može i sada da uđe u skupštinsku proceduru i da se zakon donese vrlo brzo, potrebna je samo politicka volja, a na to Srbiju obavezuju i zahtevi iz Evrope", smatra Antić.
Potpredsednik Vlade Božidar Djelić je na Ekonomskom forumu na Kopaoniku ove godine izjavio da će država svakako doneti zakon o restituciji, a u Akcionom planu Vlade iz decembra prošle godine jedna od obaveza je i donošenje pomenutog zakona, čak oročena za jun ove godine.
Da li će predlog zakona biti pred poslanicima u junu neizvesno je s obzirom da radna grupa za pripremu tog akta nije kompletirana nakon odlaska nekih članova i razrešenja predsednika radne grupe Slobodana Ilića, koji je u februaru smenjen i s mesta državnog sekretara u Ministarstvu finansija.
Personalne promene u radnoj grupi su u toku, saznaju beogradsek agencije u Ministarstvu finansija, a mreža za restituciju, najavljuje Antić, izaći će uskoro s komlpetnim podacima o tome šta građani potražuju, koliko je to imovine, kao i kakav je odnos te imovine i one koja je danas u svojini države.
"Danas u Srbiji država ima u svom vlasništvu najmanje 20 puta više imovine od onoga što potražuju 140.000 porodica, univerzitet, zadužbine crkve i verske zajednice, pa prema tome nema razloga da se razmišlja o bilo kojoj drugoj restitucji izuzev u naturi, a za one situacije gde je to neizvodljivo moguća je u naturalnoj kompenzaciji", zaključuje sagovornik.
