Kako smo srušili "nevidljivog"
Kada su nedavno Kinezi promovisali svoj prvi "stelt“ J-20, avion smanjenog radarskog odraza, u zapadnoj štampi spekulisalo se da je ova letelica napravljena i na osnovu delova američkog "nevidljivog“ F-117A, oborenog nad Srbijom 27. marta 1999. godine. Od tog događaja prošlo je tačno 12 godina. Mnogo toga o obaranju "nevidljivog“ je rečeno, ali ono što je široj javnosti nepoznato, jeste kako se Vojska Jugoslavije, opremljena tehnikom starijih generacija, pripremala za gađanje "stelt“ aviona.
Penzionisani pukovnik dr Vladimir Nešković, inače i diplomirani inženjer, od 1992. do 1998. godine bio je načelnik Centra za komandno-informacione sisteme Generalštaba VJ, a rat 1999. godine proveo je pri Komandi RV i PVO.
On kaže da je vojska, otkako je F-117A upotrebljen u borbenim akcijama tokom operacije "Pustinjska oluja“ protiv Iraka 1991. godine, obratila pažnju na ovaj tip aviona.
"Da bi se sagledale mogućnosti PVO prvo je analizirana brzina leta F-117A, konstatovano je da rakete naših zastarelih sistema "kub“ i "neva“ imaju dovoljnu brzinu da stignu i unište taj avion“, kaže pukovnik Nešković.
Zatim je analiziran plafon leta aviona i utvrđeno je da rakete pomenutog tipa mogu dosegnuti znatno više visine, što znači da bi F-117A mogle uništiti u celoj zoni svog dejstva. Međutim, vojni stručnjaci dugo nisu mogli da utvrde da li bi, i na kojoj daljini, osmatrački radari mogli otkriti avion, a nišanski radari ga zahvatiti i pratiti, i time omogućiti gađanje raketama.
"Nije bilo poznato koliko je smanjena radarska refleksna površina aviona, odnosno u kojoj meri je taj avion zaista radarski nevidljiv. Rešenje tog problema dali su sami Amerikanci, kada su u jednom stručnom časopisu objavili dostignuti stepen smanjenja radarske refleksne površine i to čak i grafički prikazali“, objašnjava pukovnik Nešković.
Na osnovu toga, odgovarajućim proračunima zaključeno je da osmatrački i nišanski radari kojima raspolaže VJ mogu otkriti i zahvatiti F-117A na daljinama dovoljnim za uspešno dejstvo, pod uslovom da se sve borbene radnje na sistemima obavljaju brzo i tačno.
"Taj zaključak je iznet na ’Savetovanju o gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru‘ koje je održano 10. septembra 1998. godine u Komandi RV i PVO pod komandom generala Ljubiše Veličkovića. Ubrzo zatim i studenti četvrte godine jednog smera Vojne akademije obučeni su kako da proračunaju domet i plafon otkrivanja ’stelt‘ aviona za sve naše osmatračke radare u PVO. Dakle, uporedo sa pripremama NATO-a za napad na našu zemlju ’nevidljivim‘ avionom, u našoj vojsci su, u okviru skromnih raspoloživih mogućnosti, vršene pripreme i uvežbavanje za odbranu od napada F-117A“, ističe pukovnik Nešković.
Tehničko razumevanje "problema“, uz obučenost i hrabrost pripadnika Trećeg diviziona 250. raketne brigade PVO (koji su 2. maja 1999. godine oborili i F-16) kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani, omogućili su uspešno dejstvo sistema "neva“.
Njegov zamenik potpukovnik Đorđe Aničić objavio je knjigu "Smena – ratni dnevnik“ i na osnovu tih podataka pukovnik Nešković napravio je i mapu obaranja F-117 koja omogućava vizuelno sagledavanje ovog podviga.
Posle rata i Amerikanci su upoznati sa tehničkim detaljima obaranja "nevidljivog“ koji je pre nekoliko godina povučen iz upotrebe. Tako u istoriji ostaje podatak da je avion projektovan u vreme hladnog rata, upotrebljen u ratovima u Panami, Iraku i u bivšoj Jugoslaviji, oboren – samo nad Srbijom.
