Kako smo srušili "nevidljivog"
Penzionisani pukovnik dr Vladimir Nešković, inače i diplomirani inženjer, od 1992. do 1998. godine bio je načelnik Centra za komandno-informacione sisteme Generalštaba VJ, a rat 1999. godine proveo je pri Komandi RV i PVO.
On kaže da je vojska, otkako je F-117A upotrebljen u borbenim akcijama tokom operacije "Pustinjska oluja“ protiv Iraka 1991. godine, obratila pažnju na ovaj tip aviona.
"Da bi se sagledale mogućnosti PVO prvo je analizirana brzina leta F-117A, konstatovano je da rakete naših zastarelih sistema "kub“ i "neva“ imaju dovoljnu brzinu da stignu i unište taj avion“, kaže pukovnik Nešković.
Zatim je analiziran plafon leta aviona i utvrđeno je da rakete pomenutog tipa mogu dosegnuti znatno više visine, što znači da bi F-117A mogle uništiti u celoj zoni svog dejstva. Međutim, vojni stručnjaci dugo nisu mogli da utvrde da li bi, i na kojoj daljini, osmatrački radari mogli otkriti avion, a nišanski radari ga zahvatiti i pratiti, i time omogućiti gađanje raketama.
"Nije bilo poznato koliko je smanjena radarska refleksna površina aviona, odnosno u kojoj meri je taj avion zaista radarski nevidljiv. Rešenje tog problema dali su sami Amerikanci, kada su u jednom stručnom časopisu objavili dostignuti stepen smanjenja radarske refleksne površine i to čak i grafički prikazali“, objašnjava pukovnik Nešković.
Na osnovu toga, odgovarajućim proračunima zaključeno je da osmatrački i nišanski radari kojima raspolaže VJ mogu otkriti i zahvatiti F-117A na daljinama dovoljnim za uspešno dejstvo, pod uslovom da se sve borbene radnje na sistemima obavljaju brzo i tačno.
"Taj zaključak je iznet na ’Savetovanju o gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru‘ koje je održano 10. septembra 1998. godine u Komandi RV i PVO pod komandom generala Ljubiše Veličkovića. Ubrzo zatim i studenti četvrte godine jednog smera Vojne akademije obučeni su kako da proračunaju domet i plafon otkrivanja ’stelt‘ aviona za sve naše osmatračke radare u PVO. Dakle, uporedo sa pripremama NATO-a za napad na našu zemlju ’nevidljivim‘ avionom, u našoj vojsci su, u okviru skromnih raspoloživih mogućnosti, vršene pripreme i uvežbavanje za odbranu od napada F-117A“, ističe pukovnik Nešković.
Tehničko razumevanje "problema“, uz obučenost i hrabrost pripadnika Trećeg diviziona 250. raketne brigade PVO (koji su 2. maja 1999. godine oborili i F-16) kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani, omogućili su uspešno dejstvo sistema "neva“.
Njegov zamenik potpukovnik Đorđe Aničić objavio je knjigu "Smena – ratni dnevnik“ i na osnovu tih podataka pukovnik Nešković napravio je i mapu obaranja F-117 koja omogućava vizuelno sagledavanje ovog podviga.
Posle rata i Amerikanci su upoznati sa tehničkim detaljima obaranja "nevidljivog“ koji je pre nekoliko godina povučen iz upotrebe. Tako u istoriji ostaje podatak da je avion projektovan u vreme hladnog rata, upotrebljen u ratovima u Panami, Iraku i u bivšoj Jugoslaviji, oboren – samo nad Srbijom.