9. mart - dvadeset godina kasnije
Danas se navršava dvadeset godina od opozicionih demonstracija u Beogradu, prvih koje su uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Danas tresite drvo slobode
Na obeležavanju dvadesete godišnjice demonstracija 9. marta 1991. godine na Trgu Republike, Drašković je okupljene simpatizere SPO podsetio na reči pisca Borislava Mihajlovića Mihiza koji je od njih sa balkona Narodnog pozorišta tražio da "tresu drvo neslobode" i dodao da je danas potrebno "tresti drvo slobode".
"Kada se to desi, videćete kako će to drvo brzo roditi zdrave plodove", rekao je Drašković, pred oko 2.500 okupljenih pristalica. On je svima koji su bili 9. marta 1991. godine na trgu u centru Beograda poručio da treba da budu ponosni na podvig koji su tada napravili i dodao da takvog dana pre toga "nije bilo u Beogradu, niti će ga ikada biti". |
U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. poginuli su maturant Branivoje Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54), a povređeno je više od 200 demonstranata.
Srpski pokret obnove je najavio da će danas u 12 časova na Trgu republike u Beogradu obeležiti 20. godišnjicu devetomartovskih demonstracija.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje. Uprkos tome, na Trgu republike u centru Beograda, okupilo se oko 100.000 građana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i sa platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović. Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji. U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila ukljucena i konjica.
Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić - Milojević sa tri podignuta prsta "prkosi" vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala simbol otpora demonstranata.
Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred
kafea "London", a preminuo je oko 16.00 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
Drašković je kasno popodne pokušao da uđe na sednicu vlade, a pošto je u tome sprečen, krenuo je s demonstrantima prema Železničkoj stanici i tom prilikom je uhapšen. Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta. Protesti nekoliko hiljada studenata i građana, nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
To veče oko 20 časova na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Analitičari su naknadno ocenili da su dometi 9. marta bili ograničeni, jer srpska opozicija tada još nije bila spremna na njihovu radikalizaciju, ali su saglasni u oceni da je tada prvi put ozbiljno uzdrman apsolutistički režim Slobodana Miloševića.
Tadašnja srpska opozicija je poslednji put zajednički obeležila godišnjicu ovih demonstracija 1997. godine kada je pokojni premijer i lider DS Zoran Đinđić istakao da je 9. mart bio "temelj pobede" koju je opozicija izvojevala na lokalnim izborima godinu dana ranije. Posle toga, godišnjicu 9. marta obeležava SPO.
