Ćevapi od brazilskog mesa

Na tržištu mesnih prerađevina u Čačku ne zna se ko pije, samo ko plaća. U velikim trgovinskim lancima nemoguće je saznati odakle meso stiže u rashladne vitrine, trgovci nisu znali ili smeli da nam kažu. Još više zabrinjava podatak da kontrolu ovih namirnica ne obavlja sanitarna inspekcija, kojoj je to struka, već samo veterinari.

Ko kontroliše od kakvo nam meso prodaju roštiljdžije

 

Čačani u ćevabdžinicama i restoranima jedu meso koje roštiljdžije nabavljaju na crno po daleko nižim cenama od tržišne, a njegovo poreklo i ispravnost nisu poznati. A i zašto bi, kada novi Zakon o bezbednosti hrane kaže da ona ne mora biti ispravna.
 

Sanitarni inspektori ne kriju da su im ruke vezane zakonskim lancima.
 

Donošenjem novog Zakona o bezbednosti namirnica, unet je potpuni haos u ovu oblast. Sanitarni inspektori sada više ne kontrolišu ispravnost namirnica životinjskog porekla, kao ni prerađevina od mesa. Situacija je tragikomična, pa kada sanitarni inspektori uđu u objekat, umesto da uzmu uzorak namirnica i pošalju na analizu, mi sada gledamo u frižidere, higijenu osoblja i objekta, što jeste potrebno, ali nije najvažnije. Najkomičnije je što o ovome niko nema pojma, svi trgovci i ugostitelji i dalje misle da mi kontrolišemo hrane - ispričali su sanitarni inspektori.
 

Na tržištu meso sumnjivog kvaliteta

Stručna javnost u ovom gradu tvrdi da se ne seća kada je poslednji put izvršena opsežnija kontrola životnih namirnica na prisustvo genetskih modifikacija, čija upotreba je kod nas zabranjena. Ipak kažu da nema proizvoda koji na neki način nije modifikovan.
 

"Dovoljno je da imate samo jedan sastojak u toj namirnici koji je količinski beznačajan ali je genetski modifikovan. Zbog toga čitava ta namirnica mora nositi oznaku GMO. To je naročito zastupljeno kod hrane u koju se dodaje soja, ali na artiklima nema oznake koja kupca na to upozorava. Ali sa druge strane imamo hajku na seljake koji ne smeju na pijaci da prodaju kajmak, sir ili domaću rakiju bez deklaracije. Lično, uvek ću se pre opredeliti za kajmak sa čačanske pijace koji je ponekad znao da bude i higijenski neispravan, nego bilo koji drugi proizvod koji stiže iz Evrope", rekao nam je jedan inspektor.
 

Sanitarni inspektori nisu mogli da nam kažu kakva je trenutna situacija po pitanju kvaliteta mesa i odakle ono stiže. Iz prostog razloga jer se od 2009. godine kada je Zakon Ministarstva poljoprivrede, stupio na snagu bave higijenom posmrtnih i drugih vozila, frizerskih salona i javnih objekata, među njima su i klozeti.
 

Zakon o bezbednosti hrane ranije je strogo propisivao da namirnica može otići u promet samo pod uslovom da ispunjava uslov da je zdravstveno ispravna. Sadašnji Zakon kaže da ona mora biti bezbedna, ali niko nije mogao da nam objasni o kom obliku bezbednosti je reč.

 U svim velikim trgovinskim lancima nisu mogli da nam kažu odakle potiče šnicla u vitrini i ko je uvoznik. Većina prodavaca je rekla da imaju urednu dokumentaciju ali nisu bili spremni da nam je pokažu. Ljubazno su nam objasnili da se obratimo šefovima, koji opet nisu bili nadležni da nam daju odgovor.

Jedini koji je pristao da prokomentariše haotičnu situaciju na tržištu ove namirnice je mesar, čija se radnja nalazi u blizini zelene pijace, ali i sam priznaje da ne radi po utvrđenim standardima.
 

"Narod kupuje po 300 grama viršli i 200 grama mlevenog mesa, niko ne traži deklaraciju već svi gledaju u cenu, retko se desi da neko pogleda i datum", rekao je on dodajući da je u Čačku ostalo još svega tri male mesare poput njegove i da stoku kupuju po okolnim selima.

Da li proveravate deklaracije na mesu i mesnim prerađevinama?

 

Niko od njih nema propisanu klanicu jer za to su potrebna ulaganja koja prevazilaze njihovu finansijsku moć, ali zato jedini garantuju da meso nije iz uvoza. Ovakva tržišna utakmica zatvorila je mnoge male mesare, a na tržištu su opstali veliki sistemi trgovine.
 

U naselju Ljubić postoji tajna lokacija gde čačanske kafedžije i roštiljdžije već duže vreme nabavljaju pripremljeno roštiljsko meso na crno. Umanjena za iznos PDV-a cena tog mesa je daleko ispod tržišne.

Očekujemo da u našu redakciju stigne odgovor Zorana Mićovića, direktora Agencije za veterinu, na koga su nas uputili čačanski veterinari. On treba da otkrije poreklo i kvalitet tog mesa, jer se o takvim činjenicama u Srbiji zna manje nego o masonima!
 

Prilikom nedavno otkrivene afere sa uvozom zaleđenog mesa iz Brazila, drumovima čačanske opštine prošlo je na desetine šlepera natovarenih ovom robom. Zbog blizine granice sa Kosovom Čačak je veoma često na trasi raznih krijumčara. Direkcija za veterinu još nije dala precizan odgovor gde je to meso završilo, mada postoje brojni novinski članci koji ukazuju na Zlatibor.