Četiri godine žive u vagonu

Ima li kraja agoniji i tužnoj porodičnoj priči nevenčanog bračnog para, Dragana Bibina (43) i Sunčice Lopušine? Njih dvoje već četiri godine provode u starom vagonu, ostavljenom na šinama, u zrenjaninskom naselju Duvanika, u blizini fabrike duvana.

Sunčica nije želela da se fotografiše i da bilo šta kaže o izuzetno teškom životu u samo nekoliko kvadrata prostora, koliko imaju na raspolaganju u napuštenom vagonu, dok je Dragan, razočaran i dsepresivan pristao da prozbori nekoliko reči. Iz vagona je izišao sa radničkom knjižicom i potvrdom o socijalnoj pomoći.

LEDENI DOM: Uzalud čekaju pomoć

 

- Radio sam svojevremeno u zrenjaninskom Šinvozu kao varilac, odlazio na terene, a onda sam ostao bez posla. Bio sam i na ratištima, od Knina, preko Sarajeva, pa dalje. Ranjavan sam! Ranije sam sa Sunčicom živeo kao podstanar, ali nismo imali novca da plaćamo kiriju za stan, pa smo morali da se iselimo. Od tada, u ovom vagonu provodimo i leta i zime - kaže Dragan.

Iz prvog braka ima dete-invalida, koje živi sa njegovom bivšom suprugom u Melencima. Dok pričamo ne može da sakrije suze. Kaže da da ni sam ne zna kako on i supruga preživljavaju ove surove zimske dane.

- Smrzavamo se - jedini je njegov odgovor, dok iz vagona uzima flašu sa zaleđenom vodom.

Dragan i Sunčica sakupljaju drva i grane po ulici i povremeno nalože vatru u jednom uglu teretnog vagona.

- Pokrivamo se jorganima, ali džaba, sve unutra zaledi. Ne možete ni zamisliti kako je hladno oko dva-tri ujutro. Ništa ne pomaže da se ugrejemo. Po ovoj hladnoći ne možemo ni da se okupamo. Leti bar kupimo bocu šampona pa odemo na jezero i tamo se koliko-toliko sredimo - kazuje naš sagovornik.

Za hranu se snalazi tako što pretura po kontejnerima. Nađe povremeno i kakvo staro gvožđe, proda ga za par stotina dinara i od tako zarađenog novca kupi Sunčici i sebi obrok i cigarete.