Majka kritično, sin umro od gladi, pacovi mu pojeli lice

Vlastimir Petrović (44) iz sela Ljutež kod Vladičinog Hana umro je od gladi i iscrpljenosti. Telo je danima ležalo u trošnoj kućici. Njegova nepokretna majka Zagorka (80) je u stanju potpune iscrpljenosti i skoro na samrti prebačena u bolnicu.

Kuća u kojoj su Petrovići živeli

Vlastimirovo telo, koje je danima ležalo na podu straćare u selu Ljutež, pronašle su komšije juče ujutru. Oni su, zabrinuti što Vlastimira nisu viđali danima, svratili da vide šta je s njim. Pozvali su odmah policiju i Hitnu pomoć. Kada su ovi stigli, starica je bila u teškom stanju, dok su kod sina mogli samo da konstatuju smrt.

Lekari su potvrdili da je Vlastimir bio mrtav već nekoliko dana. Od lica su mu ostale samo kosti, jer su ga pojele mačke i pacovi, a nepokretna majka je to sve vreme gledala. Zagorka je prebačena u vranjsku bolnicu, u teškom opštem stanju, iznemogla i izgladnela.

Do Ljuteža, neprohodnog planinskog sela, stiže samo terenskim vozilima ili peške. Ima oko pedesetak stanovnika, mahom starijih ljudi. Kuće su udaljene jedna od druge i po nekoliko kilometara. Žitelji Ljuteža su zgroženi prizorom u kući Petrovića. Komentarišu da svi mogu da pomru od gladi, a da nikoga ne bude briga.

Ljubisav Stanisavljević, komšija iz kuće udaljene oko kilometar, prvi je ugledao stravičan prizor. "Danima nisam video Vlastu u selu. Nije ni po hleb silazio, pa sam pozvao komšinicu i otišli smo do njegove kuće. Svetlo je bilo upaljeno i napolju i unutra.

Pozvao sam ga nekoliko puta i kada se niko nije odazvao, ušli smo. Prizor je bio stravičan, još ne mogu da se smirim. Kuća je bila puna pacova i mačaka koji su jele mrtvog Vlastu, a jadna Zaga nije mogla ništa da uradi. Bila je nepokretna i iscrpljena od gladi", priča kroz suze Ljubisav.

Lekari Hitne pomoći potvrđuju da sličan prizor nisu nikada videli. "Dugogodišnji sam medicinski radnik, ali ovako nešto nisam nikada video, da ljudi onako žive u današnje vreme, da umiru od gladi i da njihova tela jedu životinje, stvarno je strašno i neverovatno", opisuje vidno potresen dr Dika Stevanović, lekar Doma zdravlja u Vladičinom Hanu.

On kaže da je Vlastimir najverovatnije umro od gladi i da je u njegovom slučaju mogla samo da se konstatuje smrt. Zagorka je bila u vrlo teškom stanju, sa dekubitisima (ranama od ležanja) po leđima, ranama po celom telu, nesposobna čak i da govori. Dr Stevanović kaže da je siguran da starica danima nije ništa jela. 

Petrovići su živeli, pričaju meštani, od vojne penzije koju je Zagorka nasledila od pokojnog supruga. Iako penzija, kako kažu, nija bila uopšte mala, majka i sin su bukvalno gladovali, jer je Vlastimir mnogo pio. Nju je, pak, Centar za socijalni rad hteo da smesti u starački dom.

- Nije Vlasta hteo da potpiše, a on je njen staratelj. Ostao je bez posla, a ovako bi izgubio pravo na očevu penziju, a onda ne bi bilo za rakiju. Puno je maltretirao majku - tvrde meštani Ljuteža.

A, po kući gomile praznih flaša od rakije, praznih konzervi, paklica od cigareta, prljave garderobe. Tu su i dva kreveta, jedan pored drugog puni prljavih prnja. Na jednom je skončao Vlastimir, a na drugom je ležala njegova majka.