Kasapima opraštaju Žutu kuću?!
Da li je moguće da će međunarodna istraga o zločinima trgovine organima otetih Srba biti obustavljena, pod izgovorom zastarelosti?! Ovo pitanje, strašno i bez odgovora, nametnulo se nakon izjave direktora kancelarije Stejt departmenta za južnu i centralnu Evropu Džonata Mura koji je rekao da u junu iduće godine ističu zakonski rokovi za istragu o eventualnim zločinima u predmetu "trgovina organima".
Svi potonji pokušaji da se dođe do objašnjenja da li se zastarelost odnosi na mandat istražnih organa Euleksa koji se bave ovim slučajem, ili na sam zločin, ostali su bezuspešni. Ukoliko se zastarelost odnosi na sam zločin, to bi onda značilo da Žutu kuću i sve one stravične stvari koje su se dešavale nad otetim i ubijenim kosovskim Srbima, Euleks nije tretirao kao ratni zločin! Ako jeste, onda slučaj ne može da zastari, jer ratni zločin ne zastareva ni u jednoj državi.
"Slučajna" podudarnostEuleksov tim koji istražuje slučaj Žute kuće predvodi Amerikanac Klint Vilijamson. Portparol tima Žoao Sosa, izbegao je za beogradsku "Politiku" da objasni da li za istragu trgovine organima postoje rokovi i da li može da dođe do zastarelosti, ali je potvrdio da nameravaju da zaključe istragu do "sredine 2014". Tako se došlo do podudarnosti datuma zastarelosti koju je najavio zvaničnik Stejt departmenta i datuma kada Euleks okončava istragu. |
- Po međunarodnim konvencijama i našem zakonodavstvu ratni zločin nikada ne zastareva. Mislim da se ovde radi o zastarelosti istrage Euleksa koji je imao određeni broj godina da ceo slučaj istraži. Prosto ne mogu da verujem da će se ići pod opštu zastarelost, jer zločin u Žutoj kući jeste ratni zločin - kaže poznati beogradski advokat Novak Lukić.
Ni zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić nije mogao da ponudi precizno objašnjenje.
- Mislim da nije moguće da zločin u Žutoj kući zastari. Mogu da zastare neka dela ako nije preduzeta nijedna procesna radnja. U Srbiji se to delo tretira kao ratni zločin, krivično delo koje nikada ne zastareva. Srbija je pokrenula postupak i taj zločin ne može ni u jednom slučaju da zastari - tvrdi Vekarić.
U decembru 2010. godine Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je izveštaj svog specijalnog izvestioca Dika Martija, u kome je navedeno da su Srbi kidnapovani na Kosovu završili u kampovima u Albaniji - između ostalog i u zloglasnoj Žutoj kući, gde su im vađeni organi.
- U tom apsolutno haotičnom periodu između 1999. i 2000. odnosno od kraja bombardovanja do uspostavljanja Unmika, vlast na celoj teritoriji je vršila OVK, a to je period kada su počinjeni zločini. Ljudi su kidnapovani, deportovani u Albaniju - izjavio je tada Marti.
Možda se u vremenskom okviru u koji je Dik Marti smestio otmice i stravična ubistva "od kraja bombardovanja do uspostavljanja Unmikove vlasti", i krije alibi za eventualni stav Euleksovih tužilaca da najstravičnije zločine tretiraju kao klasična krivična dela, a ne ratne zločine.
Ratni zločin protiv civilnog stanovništva može biti izvršen za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije, a jedan od tih zločina je i uzimanje organa radi transplantacije. Otmice, potom stravične operacije na živo i ubijanje Srba u kampovima terorističke OVK svakako su zločini u vezi sa oružanim sukobima koji su zadesili KiM krajem prošlog veka.
Nestručnost ili opstrukcijaKako su međunarodne misije, prvo Unmik, a potom i Euleks, traljavo vodile istrage brojnih zločina nad kosovskim Srbima, govori i podatak Amnesti internešenela da su u periodu od 2000. do 2009. međunarodni tužioci procesuirali manje od 40 slučajeva. Sada se nadvila opasnost da posle zločina nad Srbima u Goraždevcu, Starom Gacku, Obiliću i masakra nad putnicima Niš ekspresa kod Podujeva i najstrašniji od svih albanskih zločina bude gurnut pod tepih.
|
