Dijaspora oplakala žrtve žandarma
Jagodinskim grobljem odjekivali su jecaji i vapaji najbližih rođaka, prijatelja i kolega Srđana Tomića (28) iz Lozovika i Aleksandra Nedeljkovića (29) iz Jagodine, mladića koje je žandarm Aleksandar Krstić (33) ubio i njihova tela zapalio u autu.
Poslednju počast odalo im je oko petsto ljudi. Kolona ljudi koja je palila sveće protezala se daleko od kapele. Jecaji nesrećnih majki parale su nebo nad Jagodinom. Bile su pod tabletama da bi mogle da prežive bol koji ih je zadesio.
- Druže, s velikom prazninom i bolom u duši i srcu pozdravljamo te poslednji put. Velika je čast bila poznavati Srđana Tomića. Tolika ljudskost u jednom čoveku danas je retkost. Taj najtopliji osmeh, smisao za humor, ostaće u našem sećanju. Divno je bilo imati te za sina, brata, druga, ljubav, a nekima si bio i više od toga. Znao si reči koje su brisale suze kroz osmeh i šalu. Pamtićemo te i voleti, počivaj u miru - obećaoje u poslednjem oproštaju Rajko Đorđević, rodom iz Kragujevca, Srđanov prijatelj koji radi u Lozani.
Sramota za Srbiju"Ovo je sramota za Srbiju. Ko je taj da pali nečije dete? Zar mi živimo u Teksasu? Ovo je nečuveno. Ne znam šta više da kažem. Nadam se u pravdu i uzdam se u Boga. Mi smo domaćinska, pečalbarska porodica. Koliko je ljudi došlo da isprati domaćinsko dete. Ne dao Bog nikom. Ništa gore nego izgubiti dete. Sve što se drugo desi, otkloni se od srca. Ali, kada se dete izgubi, više niste živi. Samo gutam tablete i gledam u prazno", priča nam Veroslava. |
Iz Švajcarske je došlo dvadesetak prijatelja i kolega Srđana Tomića, koji je u toj zemlji živeo od 1999. godine. Jedan od njih je Saša Ristić, kolega u firmi Kop, koji ga je poznavao desetak godina.
- Srđan je bio simpatičan, nasmejan, uvek bio pozitivan i spreman za provod i druženje - kaže Saša za "Vesti".
Dušan Mihajlović, rodom iz Ćuprije, koji se sa njim družio u Švajcarskoj, Srđana će pamti kao rođenog brata, kao deo svoje familije, kao čoveka koji je bio primer za sve njih.
- Srđan nikada u životu nikome ništa skrivio nije. Poštovao je sve ljude. Poznavali smo se 12 godina. Ovo je mogao da uradi samo monstrum. Normalan čovek nikada ne bi mogao - kaže Dušan.
Dva sata kasnije na istom groblju sahranjen je i Aleksandar Nedeljković. Njegova majka Veroslava došla je iz Malmea. Rekla nam je da je Aleksandar za Uskrs prvi i poslednji put bio kod nje u Švedskoj.
- Ostavila sam u Srbiji dečaka, srednjoškolca. A onda je kod mene došao kao otac porodice. Telefonom smo se čuli prošlog petka. Rekao mi je da je prodao auto da bi sredio kuhinju. Pošto je trebalo da dođem na odmor hteo je da me čeka u Beogradu. Rekao je da ne brinem da će da kupi auto i da će da me čeka. Kada je moj stariji sin Vladan saznao šta se dogodilo, javio mi je telefonom. Ja sam imala dve teške operacije zbog izliva na mozgu i imam protezu koja ne sme da pukne - jedva govori Veroslava.
Podrška porodici- Pamtićemo ga u najboljem svetlu i zauvek če ostati u našim dušama. Bićemo tu za njegovu porodicu i nikada ga nećemo zaboraviti. Ovo je velika tragedija, a počinilac treba strogo da bude kažnjen - rekao je Perica Sakić, koji je takođe došao iz Švajcarske da se oprosti od prijatelja. |
