Bata Živojinović: Policija mi otela sina

Glumac Velimir Bata Živojinović, otac advokata Miljka Živojinovića, bivšeg stečajnog upravnika Građevinskog preduzeća "Rad", optuženog za malverzacije, svedočio je pred sudom u slučaju "stečajna mafija".

On je optužio srpsku policiju i neke političare, visoke funkcionere DSS-a, za kidnapovanje sina i držanje u kućnom pritvoru u Novom Sadu. Najavio je tužbe, ali i nove činjenice koje će, kako je rekao, potresti Srbiju.

Tvrdite da ste otkrili lanac zavere protiv vašeg sina Miljka?
- Pokušavajući da saznam ko su policajci koji su svakodnevno saslušavali Miljka, došao sam do lanca jakih ljudi u srpskoj policiji koji su me odveli i do kabineta Vojislava Koštunice. Tvrdim da je njegov savetnik Nenad Popović vukao sve konce. Popovićeva produžena ruka bio je policajac Velimir Marjanović, danas predsednik Rukometnog saveza Srbije.
 

Najavili ste i tužbe, protiv koga i zbog čega?
- Zbog lažnih optužbi i zla koje su nam naneli. Tužiće ih ne samo moj sin već i 35 lažno optuženih ljudi koji su godinama čamili u zatvoru. Istina će izaći na videlo i koštaće državu skupo.

Zašto ovo niste i ranije saopštili javnosti?
- Niti se moglo niti su optuženima pružane za tako nešto bilo kakve šanse. Svi uhapšeni do sada nisu imali pravo na odbranu, pohapšeni su pre okončanja istražnog postupka. Kada smo pitali zašto uhapšenima nije dozvoljeno da se brane, objasnili su da istražne radnje još traju.

Imate ozbiljne primedbe policiji zbog načina saslušanja vašeg sina?
- Tek tu je svega bilo. Iako Miljko ima svoj stan, oni su ga danima saslušavali u mom, odomaćili se, naručivali od moje supruge Lule kafu i limunadu... Najteže mi je bilo kada je Miljko ušao u sobu da me pita za još 15.000 evra, koliko su mu policajci tražili za odustajanje od gonjenja. Ja sam roditelj, za spas svog deteta dao bih sve. Ustao sam i dao te pare.

Da li je to bio razlog da optužite policiju za umešanost u slučaju stečaja GP Rad?
- Tvrdim, a dokaza ima na pretek - policija je debelo umešana u ovu farsu. Kako je bilo moguće da se ljudi pohapse i to u toku predistražnih radnji. Kako je bilo moguće da Miljka saslušavaju u mojoj kući, a ne u policijskoj stanici ili istražnom sudu. Kako je moguće da tokom tih saslušavanja nisu vođeni zapisnici, razgovori nisu snimani. Kako je moguće da ni u sudu nema pisanih tragova o tim saslušanjima.

Najavili ste još neke dokaze?
- Moj sin je 2006. u Budvi kidnapovan. Strpali su ga u veliki gliser koji je služio za šverc duvana. Odvezen je na pučinu i saslušavan u tuđoj državi. Fizički nije maltretiran, ali psihički je bio uništen. Tokom tog saslušanja koristili su i njegovog sina, mog unuka Velimira.

Tražili ste pomoć i od Skupštine Srbije?
- Obraćao sam se za pomoć Odboru za bezbednost Skupštine Srbije i njegovom predsedniku Mirčiću. No, ovim beogradskim policajcima posle je stiglo "pojačanje", advokat Aleksić i jedna tajanstvena ličnost.

Otkrili ste mu identitet?
- Taj Novosađanin nije bio advokat, već agronom. Otkrili smo mu identitet, ali tako ružnog imena ne želim da se sećam. Nije slučajno da su mog sina sa jadranske pučine ti policajci, umesto u Beograd, odveli u Novi Sad, u kome je praktično u kućnom pritvoru bio mesecima. Zamislite, još i ovo - Udruženje advokata Vojvodine odmah izbacuje Miljka iz Udruženja advokata Srbije i oduzima mu advokatsku licencu. Za sve ovo odgovornost snose neki visoki funkcioneri iz DSS-a, kao i neki ljudi koji su i danas na rukovodećim mestima srpske policije. E, zbog njih je moj sin sada u "izbeglištvu".
 

Sutra odgovor Nenada Popovića