Srpski lideri zataškavaju naše žrtve

Ružica Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih i nasilno odvedenih lica iz Vukovara, ogorčena je načinom na koji je Borisu Tadiću i Ivi Josipoviću u Vukovaru prezentovan problem srpskih žrtava.

- Nikoga, pa ni mene kao predsednika Udruženja, niko nije konsultovao, nismo ni pozvani da učestvujemo u razgovoru. Odveli su na taj susret jadne ljude koji već 20 godina ne mogu da dođu do posmrtnih ostataka svojih najmilijih. Nečuveno je kako se u svemu tome ponašaju Srpsko narodno veće i SDSS, koji su svojim nemarom bacili Udruženje na prosjački štap, priča Spasićeva.

Ružica Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih iz Vukovara

 

Kako komentarišete izjavu Vojislava Stanimirovića da Srbi nisu počeli rat u Vukovaru? 

- Ne želim o tome da spekulišemo. Ali bih rado pitala Stanimirovića šta je on uradio da bi zločini nad Srbima bili istraženi i ubice kažnjene? Nadležne državne institucije u Zagrebu vode računa samo o žrtvama Hrvatima, Srbi ih uopšte ne interesuju.

Postoje li pouzdani podaci o broju Srba stradalih do 14. septembra 1991. kada su zvanično počele borbe za Vukovar?

- Niko nema tačan broj nestalih Srba u Vukovaru. Prema raznim izvorima, do 14. septembra 1991. stradalo ih je od 20 do 120. Haški sud barata sa 29 nestalih, a hrvatski mediji su pre nekoliko godina objavili podatak o 120 Srba koje je u Vukovaru "progutala noć".

Je li Haški sud istraživao te zločine?

- Bili su ovde haški istražitelji. Ali problem je u tome što niko od rodbine pobijenih i nestalih Srba nije hteo da svedoči bojeći se posledica, jer im niko nije garantovao bezbednost. Srpske institucije u Hrvatskoj uopšte nemaju strategiju za tako osetljive situacije.

Kad su se dogodili prvi zločini nad Srbima u Vukovaru?

- Prvi je nestao Boško Bogdanović, 1. jula 1991, zatim Slobodan Vučković, 4. jula. Slavko Miodrag i Vlado Skeledžija nestali su u noći između 30. i 31. jula 1991. Završili su u Dunavu, a ekshumirani na novosadskom groblju. Mladen Mrkić odveden je ispred "Vupikove" zgrade 30. jula 1991. Nepoznata je sudbina Stane Andrić, Darinke Grujić, Ljubomira Markovića, Tihomira Kovačevića i drugih. Srbi u Vukovaru napadnuti su već u maju 1991. kad su im minirane kuće, lokali, radionice, fabrike... Tada je počelo i iseljavanje Srba iz Vukovara.