Izbori u BiH - preliminarni rezultati
Bakir Izetbegović, sin osnivača Stranke demokratske akcije Alije iztebegovića, dobio je više glasova na današnjim izborima u BiH za bošnjačkog člana u Predsedništvu BiH od glavnog rivala Harisa Silajdžića, saopštio je večeras novinarima u Sarajevu predsednik SDA Sulejman Tihić.
Što se tiče srpskog člana u Predsedništvu BiH u pitanju je "mrtva trka" između kandidata Saveza nezavisnih sodijaledmokrata (SNSD) Nebojše Radmanovića i koalicije Zajedno za srpsku Mladena Ivanića.
Prema nezvaničnim podacima koje je saopštio izborni štab SNSD-a, prednost ima Radmanović u odnosu na Ivanića.
Kada je u pitanju hrvatski član Predsednistva BiH prema nezvaničnim podacima u prednosti je kandidatkinja HDZ-a Borjana Krišto.
Do 15 časova u BiH je glasalo 35,71 odsto birača, od čega u Republici Srpskoj 35,78 odsto, Federaciji BiH 35,49 odsto, a u Brčko distriktu 42,40 odsto. Na konferenciji za novinare predsednica CIK-a Irena Hadžiabdić potvrdila je ranije da je svih 5.269 glasačkih mesta u BiH bilo otvoreno, kao i sedam u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu.
"Na 68 glasačkih mesta zabeležena su neznatna kašnjenja od pet do 15 minuta, a jedino značajnije kašnjenje bilo je u opštini Zvornik, na glasačkom mestu u Tabancima, gde je kašnjenje iznosilo dva časa", navela je Hadžiabdićeva i dodala da će u Tabancima glasačko mjesto biti zbog ovog kašnjenja zatvoreno u 21 čas.
Navodeći da je CIK primio pet prigovora za kršenje izborne tišine, od kojih je jedan iz nadležnosti opštinske izborne komisije, Hadžiabdićeva je objasnila da se prigovori odnose na podelu propagandnog materijala i letaka u kojima se vrši uticaj na birače.
CIK-u je stiglo i pet prigovora o povredama procedura na biračkim mestima, od kojih je samo jedan iz njegove nadležnosti, dok su ostali u nadležnosti opštinskih izbornih komisija.
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine i kandidat Stranke za BiH za tu funkciju za naredne četri godine Haris Silajdžić nije danas pre podne uspeo da glasa jer je zaboravio dokumenta. Silajdžić je na izborno mesto u ulici Ferhadija došao u 11 sati, kao što je i najavio, i tek posle pola sata čekanja u dugačkom redu shvatio da nije poneo dokumenta.
On je rekao članovima izborne komisije da će kasnije popodne ponovo doći na izborno mjesto, ovaj put s dokumentima, jer ne želi da pravi gužvu. Agencije nisu objavile kada je on konačno obavio svoju građansku dužnost.
Tuča na biralištu i zabrana u RS
Prema izveštaju iz MUP-a Srednjobosanskog kantona, na biralištu Višnjići – Travnik, dve osobe su se fizičke sukobile, pri čemu je jedna zadobila lakše telesne povrede. Protiv učesnika sukoba će biti podnesene prekršajne prijave,prenosi Sarajevo-x.com. Ovaj događaj nije prekinuo glasanje na ovom biračkom mestu. Federalna uprava policije prosledila je CIK BiH četiri prijave o eventualnim povredama izbornog procesa.
Prijavljeni su slučajevi u Mostaru, Tuzli, Livnu i Sarajevu. Detaljnijom policijskom proverom utvrđeno je da prijave iz Tuzle i Sarajeva nisu osnovane. U RS nije bilo fizičkih sukoba na biralištima, ali je bilo zabrana. Vodeći SNSD odlučio je da banjalučkoj Alternativnoj televiziji zabrani prisustvo u Izbornom štabu te stranke kada se budu čekali rezultati glasanja.
"Odlučili smo da vaša televizija ne prisustvuje na mestu gde će rukovodstvo stranke i aktivisti izbornog procesa čekati rezultate izbora. To se odnosi na prisustvo novinara, kamera i direktnog uključenja, a na lokacijama Akvana i Banski dvor (Gradski odbor SNSD-a)", stoji u dopisu koji je ATV-u uputio izvršni sekretar SNSD-a Rajko Vasić. ATV je zbog takve odluke SNSD-a uputila prigovor CIK BiH.
Komplikovani izbori
Birači su na 5.276 biračkih mesta u BiH, koja su bila otvorena do 19.00, birali između 8.236 kandidata 39 stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata. U BiH je registrovano više od tri miliona birača, od čega blizu 1,2 milion u Republici Srpskoj i 1,9 miliona u Federaciji BiH.
U trci za člana Predsedništva BiH učestvuje 20 kandidata, od čega za srpskog člana četiri kandidata, za bošnjačkog devet kandidata i za hrvatskog člana sedam kandidata. Najveći favoriti za srpskog člana Predsedništva BiH su kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Nebojša Radmanović i kandidat opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" Mladen Ivanić.
Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH bitka će se voditi između kandidata Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, Stranke za BiH Harisa Silajdžića i Stranke za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića. Najveći pretendenti za funkciju hrvatskog člana Predsedništva BiH su kandidat Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Željko Komšić, Borjana Krišto iz Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) i Martin Raguž, kandidat HDZ 1990.
Za mesto predsednika i potpredsednike RS prijavljeno je ukupno 19 kandidata, a glavni takmaci za funkciju entitetskog predsednika su kandidat SNSD-a Milorad Dodik i kandidat opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" Ognjen Tadić. Za favorita među kandidatima za Predsedištvo ipak važi aktuelni član tog tročlanog tela, Haris Silajdžić (Stranka za BiH), ali niko ne isključuje ni mogućnost da iznenađenje napravi nova ličnost na sarajevskom političkom terenu, vlasnik "Avaza" Fahrudin Radončić.
"U Federaciji BiH imamo novog igrača, Fahrudina Radončića i Savez za bolju BiH, koji dodatno komplikuje političku scenu, koja je već fragmentirana poslednje četiri godine", rekao je Tanjugu sarajevski analitičar Srećko Latal. Latal je ocenio da bi, uz Silajdžićevu Stranku za BiH, SDA i Socijaldemokratsku partiju Zlatka Lagumdžije, Radončićeva opcija mogla donekle da izmeni političku sliku - "možda ne da preuzme vodeću ulogu, ali očekuje se da će osvojiti nekoliko procenata u parlamentima, pa bi mogao da učestvuje u vlasti".
Taj analitičar Međunarodne krizne grupe ističe da ne očekuje velike promene, ali ukazuje da "čak i neke manje promene mogu biti značajne", u Federaciji, ali i u Republici Srpskoj. "U RS, čini se da je očigledno da će Savez nezavisnih socijaldemokrata i Milorad Dodik pobediti, ali pet ili 10 odsto više ili manje glasova može puno promeniti, pošto je SNSD u poslednje četiri godine imao gotovo apsolutnu vlast, što je bilo očigledno u ponašanju. Ako SNSD bude prisiljen da traži nekog saradnika u koalicijama, to bi moglo promeniti priču", smatra Latal.
On smatra da neizvesnosti ima i među hrvatskim nacionalnim strankama, pošto se ta politička scena podelila na dva bloka - Hrvatsku demokratsku stranku i ujedinjene ostale hrvatske opcije - koje bi se "mogle izjednačiti".
Uprkos snazi HDZ, za favorita u trci za hrvatskog člana Predsedništva važi Željko Komšić iz SDP, jer procene kažu da će baš njega podržati veliki broj Bošnjaka. Po izbornim pravilima u BiH, u Federaciji se glasa za bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva. Glasači u RS imaju pravo da glasaju samo za srpskog člana, gde najviše šansi imaju Nebojša Radmanović (SNSD) i Mladen Ivanić, lider Partije demokratskog progresa koja na ovim izborima nastupa u koaliciji "Zajedno za Srpsku", sa Srpskom demokratskom strankom. Kandidati te dve političke opcije "obračunaće" se i u trci za predsednika RS - reč je o Miloradu Dodiku i Ognjenu Tadiću.
Izbori će BiH koštati sedam miliona evra, a partije su zvanično u kampanji trošile između pola miliona i 700.000 evra. Ocenjuje se da je finiš kampanje prošao bez velike euforije, a "veliko finale" u Banjaluci je, na mitingu SNSD, obeležio nastup srpske folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović, dok je u Sarajevu, za Silajdžićevu stranku, pevala Hanka Paldum. Na Palama je, na poziv nepoznate Ekološke stranke, nastupio i frontmen Riblje Čorbe, Bora Đorđević.
Ovo su treći opšti izbori koje sprovodi Centralna izborna komisija (CIK), a šesti posle rata. Ovogodišnji izbori koštaće 12,6 miliona konvertibilnih maraka (KM), od čega će iz budžeta BiH biti obezbeđeno 8,5 miliona KM, a iz opštinskih oko četiri miliona.
Shodno Dejtonskom mirovnom ugovoru iz 1995. godine kojim je okončan troipogodišnji rat u BiH, bivšu centralnu jugoslovensku republiku čine dva entiteta, RS i muslimansko-hrvatska Federacija BiH.
