Grešna ljubav Jelene Savojske (17): Dan bez cveća
U braku sa kraljem Viktorom Emanuelom Trećim Savojskim, princeza Jelena, nesuđena supruga perjanika Miloša Lopičića, rodila je petoro dece: princeze Jolandu, Mafaldu, Đovanu i Mariju i princa Umberta. A kakav je to brak bio možda najviše govori jedan zapis iz poznate knjige dr Branka Bokuna "Špijun u Vatikanu".
Reč je o najdramatičnijem i verovatno najtežem trenutku u poluvekovnom, beskrajnom ljubavlju i pažnjom ispunjenom zajedničkom životu poslednjeg italijanskog kraljevskog para. Zapis je datiran 1. septembra 1943. godine. Tog jutra kad se probudila, tada već sedamdesetogodišnju kraljicu Jelenu nije na stočiću pored kreveta dočekalo sveže cveće. Tog jutra njen suprug je, prvi put za 47 godina dotadašnjeg braka, propustio da u bašti nabere sveže cveće i ostavi ga pored njene glave da je probudi miris.
Znala je odmah da se dešava nešto krupno i požurila u njegov kabinet. Zatekla ga je setnog i zabrinutog, kako se igra sa jednim starim rimskim novčićem iz svoje bogate numizmatičke zbirke, kojoj se uvek vraćao čim bi ga skolila neka nevolja.
Kazao joj je da je u velikoj dilemi da li da pošalje generala Kastelana na Siciliju s ovlašćenjem da potpiše bezuslovnu kapitulaciju Italije, ili da to odbije i nastavi beznadežni, samoubilački sukob sa savezničkim silama koje nezadrživo napreduju ka Rimu i Berlinu, jurišaju ka konačnoj pobedi nad fašizmom i nacizmom.
- Tvoja dilema je najteža koja može snaći kralja - odgovorila mu je Jelena, kako piše Branko Bokun - i u ovom trenutku treba da budeš sam... Ne brini, nisam ovde kao kraljica, čak ni kao žena, jer moji saveti u tom svojstvu nikada ne mogu biti u interesu italijanskog naroda. Ovde sam kao majka - rekla mu je mudra kraljica ukazujući mu da se s tom dilemom mora suočiti sam, kao otac a ne kao vladar, a onda dodala:
- U svakoj krizi otac će uvek na grudi priviti svoje najslabije dete, a ti, kao otac Italije, moraš prigrliti izgubljene, poražene i zastrašene, pre svih... Smatram da mi je dužnost da ti to kažem, jer je tvoja patnja i moja patnja...
Pola sata potom, kralj je pozvao generala Kastelana i naredio mu da ode na Siciliju i potpiše kapitulaciju. Zatim je otišao u vrt, pa je odneo buket cveća u kraljičine apartmane, gde su, zagrljeni, oboje počeli tiho da plaču, piše Bukun i dodaje "da je to bio plač olakšanja roditelja koji su učinili dobro delo za svoju decu, ne očekujući njihovu zahvalnost".
Proglašena sveticom
U italijanskoj, i ne samo italijanskoj istoriji, kraljica Jelena je ostala upamćena po svom humanizmu i nesebičnom pomaganju običnim ljudima, posebno u ratnim nevoljama i stradanjima i prirodnim kataklizmama. Time će, pored ostalog, zavrediti poštovanje i samog pape, koji joj je dodelio priznanje Zlatnu ružu, a Katolička crkva će je, bezmalom pola veka posle njene smrti, proglasiti slugom božjim, odnosno sveticom.
Bolničarka u Mesini
- Ako strogost posleratnih italijanskih vlasti ima delom svoje opravdanje prema kralju Emanuelu (antifašisti i Jevreji mu ne zaboravljaju da je podržao Benita Musolinija i krvavu diktaturu fašizma, prim B. S) sasvim je sigurno, istorijske činjenice govore, da to nije slučaj sa kraljicom Jelenom. Ona je bila i ostala sve vreme voljena i duboko respektovana od celog italijanskog naroda. Ovo nije "crnogorsko" tumačenje, već su to pouzdani podaci. To svedoče i imena važnih ulica, institucija, posebno bolnica i humanitarnih ustanova u celoj Italiji... A mit o njoj, pre svega, vezan je za njenu ulogu nakon zemljotresa u Mesini, gde se preselila i radila kao bolničarka i gde joj je još šezdesetih godina prošlog veka podignut ogroman spomenik - kaže Miodrag Lekić, bivši jugoslovenski ambasador u Rimu, tvorac znamenite dvotomne "Istorije Italije".
