Vihori koji su izazvali "Oluju" (3): Oficiri kao ilegalci
Stigosmo na granicu u Sremskoj Rači, na reku Savu. Tu su nas ovi prvi Srbi po ličnim kartama i spiskovima proverili i uputili preko Save ka graničarima drugih Srba, koji su nas nakon propisane kontrole i prihvata uputili preko teritorije tih drugih Srba u državu nekih trećih Srba koji tamo ratuju, jer su napadnuti od zajedničkog srpskog neprijatelja.
Ovi drugi Srbi su manje zvanični, više srdačni i nekako više naši, a ovi prvi, koji jednako liče na nas, deluju nekako veštački i mnogo birokratskije, kao da se nečega plaše i žele nekako da mi što pre odemo i da ih prođemo. Kao da nas skrivaju i kao da od nas kriju svoje lice, jer je i nas bilo među njima. Nisam mogao da izdržim nego sam počeo misliti naglas.
- E, moji srpski oficiri, mi nismo samo otpisani, nego smo i ilegalci. Prema nama se ovi prvi Srbi tako i odnose. Nemojte da se iznenadite nepoverenjem i nakaradnim prijemom neprijateljski raspoloženih srpskih birokratskih radikalista u Kninu!
Svi su ćutali u osamljenosti i prividnom dremežu, svesni neprijatnosti i poniženja koje ih očekuje. Opstati znači ne svrstavati se ni uz koga, ni za koga, sem uz narod, za jedinicu, odnosno srpsku vojsku. Upravo mi oficiri, služeći narodu nadvisili smo uskogrudu politiku, kriminalce, petokolonaše, špijune i izdajnike.
Arkanova garda na koridoru
Evo, na koridoru teritorije drugih Srba, treći put, nas pretiče kolona Arkanove garde od desetak ljudi u tri vozila, dva pajera i jedno manje vojno teretno vozilo. To me pomalo ohrabri i promislih u sebi da je dobro da se bar neko kreće tamo gde se naši Srbi ubijaju, proteruju sa vekovne teritorije, gde se pale njihova ognjišta, gde se ruše tragovi njihove kulture, gde se ruše spomenici njihovih žrtava koje su im naši zajednički zlotvori naneli kroz istoriju, vekovima uništavali, proterivali i pokrštavali.
Oni jačaju podaničku svest, koja tvrdi da je dobro i neizbežno ono što nas deli i veže za tuđe interese, jer samo tako možemo biti zaštićeni.
Ko zna koliko će još Srba biti. Ali je sigurno da će se ovi četvrti uveličavati. Postoji li normalan um koji sve ovo može da shvati i da prihvati? Da shvati ovu sramotu i poniženje, da je narod doveden u stanje ovaca koje srpski čobani razbiše na svoje prljave torove? Sve je to rezultat naše, do zla boga, ružne političke scene.
A ovde u Republici Srpskoj, kod drugih Srba ništa novo. Ponešto je i bledo rečeno, kao da tamo negde na pijaci komšija prodaje kravu. Uostalom, ovde je sve kriminalizovano, privatizovano, otuđeno i došlo do srpske pameti.
Profitiraće mirotvorac, sudija bludnicima, koji su se takmičili u zločinima, vođeni ljudima prljave svesti osnažiće nove podanike i pljačkaće raju sakupljajući harač za sebe i za vlasnika demokratije. Tada će sve stati i stajati dok se raja ne odluči da uzme sudbinu u svoje ruke.
Stigli smo u Banjaluku, na kapiju centra vojnih škola Republike Srpske, nekadašnjeg Centra za specijalističku obuku oklopno-mehanizovanih jedinica JNA. Prošli smo kapijsku proceduru, sa pripremljenim podebelim čuvarima srpske demokratske bezbednosti. Sprovedoše nas do jednog paviljona poluhotelskog smeštaja.
Rasporediše nas po sobama, a jedan od članova komisije, mladi major tenkista, mi uruči spisak starešina po brojevima soba za odmor, i saopšti mi da je večera bila u sedamnaest časova, da smo na nju zakasnili, da je doručak sutra u devet i da možemo doručkovati ako objekte ne napustimo ranije i da to odmah prijavimo dežurnom centra.
Oko 21 čas sam sa dvojicom kolega i majorom Vasom posetio centar grada i jedan kafić, koji drži njegov rođak. Iz Banjaluke smo krenuli vrlo rano. Oko sedam časova smo već daleko poodmakli prema Prijedoru u kome nismo zapazili ništa neobično, kao ni u ostalim naseljima sve do Knina. U Knin smo stigli posle podneva...
Gradić je preplavljen besposličarima, uglavnom vojno sposobnih, vrlo opuštenih muškaraca glatkih lica, golih glava, plavokosih neurednih frizura, odevenih u nove šarene uniforme, po modi koja je bila karakteristična i univerzalna za sve postojeće vojske u nastaloj tranziciji, sada već bivše SFRJ. Oko njih je manji broj brižnog ženskog sveta koji je negde preko žurio i narušavao ovu mirnu ležeriju jedne moćne i stare države, kao one iz latinskog vremena...
SUTRA: Teskoba u Glavnom štabu
Raskalašni kafići
Prolaskom kroz centar Banjaluke zaprepastila nas je neverovatna vreva i opuštenost velike mase mladih ljudi u modernom evropskom trendu. Bezbrižno su šetali ulicama i stiskali se u brojnim novokomponovanim raskalašnim kafićima, sa nenarodnim nazivima i naslovima ovih profitabilnih objekata. Pomislih na trenutak da sam iracionalan i da sam bez razloga zabrinut i ganut stanjem opuštenosti prestonice drugih Srba.
