Ispovest kapetana JNA (2): Pokajničke suze mog "dželata"
Bio je jedan od najboljih tenkista tadašnje JNA, a zatim i Vojske Srbije. Penzionisan je u činu kapetana 31. oktobra 2011. godine. Samo devet dana kasnije, 9. novembra je saznao da se protiv njega u Hrvatskoj vodi istraga zbog događaja od pre 20 godina, na izlasku iz Hrvatske Kostajnice. Prošle nedelje je zbog tog događaja prvostepenom presudom Županijskog suda u Sisku osuđen na 20 godina zatvora.
U ekskluzivnom razgovoru za "Vesti", Zoran Tomić (49) je do u detalja ispričao svoju verziju ovog događaja. Priznaje da je najveći šok doživeo 2014. godine kada je saznao kako se njegovo ime uopšte našlo na listi okrivljenih.
- Od 2011. godine kada sam obavešten da se protiv mene vodi istraga pokušavao sam na svaki mogući način da saznam kako mi je stavljeno na teret nešto što nisam učinio. I onda, godinu dana pre nego što će protiv mene biti podignuta optužnica, 2014, nalazim se sa jednim svojim klasićem, takođe oficirom iz moje jedinice.
Briljantna karijera
Zoran Tomić ima briljantnu vojnu karijeru koja je počela nakon završene Srednje vojne škole u Sarajevu i Banjaluci.
Koliko je bio dobar tenkista svedoči i časopis JNA "Front" iz 1989. godine gde je on na naslovnoj strani.
Tokom svoje profesionalne vojne karijere četiri puta je redovno i dva puta vanredno unapređivan. Pri tome, reč je o podoficiru koji je uspeo da pređe u oficirske kadrove.
Zbog izuzetnih zasluga dva puta je odlikovan. Prvi put decembra 1991, a drugi put 2001, Ovaj drugi put je bilo zbog zasluga tokom pobune Albanaca na jugu Srbije.
- Te godine me je tadašnji predsednik Srbije, Vojislav Koštunica odlikovao zbog učešća u mirnom rešavanju krize u opština Preševo, Bujanovac i Medveđa - objašnjava Tomić.
On je službovao u jednoj, a Zoran u drugoj četi, ali se nikada nisu družili niti imali bilo kakvih dodirnih tačaka.
- Nijednom čak nismo bili zajedno u bilo kom borbenom dejstvu. Dakle, jednog dana se dogovorimo da se vidimo, ali umesto da svratimo u kafanu, predložim da odemo do mene. Ugostio sam ga kako i priliči kada vidite nekoga posle toliko godina. Jeste, malo smo i popili. Objašnjavao sam mu da ne mogu da shvatim ko bi mogao da mi priredi tu neprijatnost i da me lažno optuži. On se žalio da ga u Hrvatsko terete za ratni zločin po osam tačaka a onda iznenada briznuo u plač. Objašnjavao mi je da često ide u Hrvatsku, posebno Sisak i da sarađuje sa njihovim tužilaštvom.
Iz mešovitog braka
Otkrivajući nam ovu priču, direktor Veritasa Savo Štrbac je napravio propust tako što je greškom naveo da su srpske snage Zoranovo rodno selo sravnile sa zemljom. Tomić kaže da je istina sasvim drugačija.
- Otac mi je iz sela Vinište kod Zavidovića, etnički čisto hrvatskog sela, ali ja sam iz mešovitog hrvatsko-srpskog braka. Do rata, moji roditelji su živeli u gradu, a kada su u Bosni počele međunacionalne tenzije oni su se preselili u to selo i ni tada, a ni kasnije moja majka koja je Srpkinja nije imala nikakvih problema. Vinište je zapravo jedno od retkih sela u kojma su se Hrvati i Srbi držali zajedno i jedni druge čuvali od nevolje.
Međutim, kada je počeo rat u Bosni, prvo je majka izbegla u Novi Sad, a onda sam ja otišao po oca i takođe ga prebacio za Srbiju. Niko iz porodice mu ništa nije prigovarao, ali bilo je takvo vreme gde se nije gledalo ko je kakav čovek, već šta je po naciji i veri. Ni u Srbiji moji roditelji nikada nisu naišli ni na jedan problem - ističe Tomić.
Ni tada nisam uspeo da saberem dva i dva... Pitao sam ga zašto to radi, a on se pravdao da ne veruje pravosuđu Srbije i da mu je mnogo bolje da mu se tamo sudi, a pri tome fino zarađuje od te saradnje sa hrvatskim tužilaštvom jer dobija dnevnice i novac za sve druge troškove. Godinu dana kasnije sve će mi se razjasniti. Na prvoj stranici optužnice protiv mene na prvom mesto je bilo njegovo ime - priča Zoran Tomić.
Kaže da ovog kolegu nije kontaktirao kada je shvatio da mu je upravo on bio "dželat".
- Nisam hteo da ga kontaktiram. Ne znam ni šta bih mogao da mu kažem. Neka mu je na obraz, ali i dalje ne razumem da neko može da izmisli da je bio negde i čuo nešto, a da pri tome zna da sve izmišlja, da ništa od toga nije istina - veli.
I dalje sam Jugosloven
Da apsurd bude kompletan, Tomić je iz mešovitog hrvatsko-srpskog braka, odgajan u duhu jugoslovenstva.
- I dalje sam Jugosloven, ali sada shvatam da nas je još jako malo ostalo kojima je ta zajednička država nešto značila.
Zoran Tomić kaže da je u Srbiji angažovao advokata i da se sada čeka da dobije presudu na koju će se obavezno žaliti.
- Tražiću između ostalog i da se saslušaju svi svedoci, ali ću se obratiti i državi Srbiji s molbom da mi pomogne. Ono što nijednog trenutka neću učiniti to je da dozvolim da neko blati Srbiju i Vojsku u kojoj sam proveo ceo svoj život - zaključuje Zoran Tomić.
