EU i Balkan: Nije to prava ljubav
Prema Strategiji o proširenju Evropske komisije, Srbija i Crna Gora trebalo bi da se pridruže Evropskoj uniji do 2025. godine. Ali šta je sa reformama? Nemačka agencija dpa analizira situaciju na Zapadnom Balkanu.
Postoje dva veoma različita sveta. S jedne strane su lideri Evropske unije, poput predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija koji je prošle nedelje u Beogradu obznanio da, zbog mnogih, navodnih reformi, pristupanje Srbije Uniji smatra mogućim čak i pre 2025. S druge strane su veliki delovi civilnog društva koji se žale da su demokratski nedostaci, pritisak na medije i pravosuđe, danas gori nego u ratnim devedesetim.
Mala jadranska zemlja, Crna Gora, pregovara sa Briselom skoro šest godina, i sa 30 otvorenih od ukupno 35 poglavlja, najdalje je odmakla u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ali unutrašnjopolitička situacija je krhka. Polovina opozicije već dugo bojkotuje parlament. Ona tako protestuje protiv decenijama dominantnog Mila Đukanovića, koji sa par prijateljskih porodica vodi državu kao da je njegovo vlasništvo. Sa samo nekoliko kratkih izuzetaka, dugogodišnji predsedavajući socijalistima (DPS) je ili predsednik ili premijer Crne Gore.
Pročitajte još:
* Fajnenšel tajms: EU prima šest država, pa i Kosovo
* EU mapa puta za članstvo: Šta sve Srbija mora da uradi?
* Junker o ulasku Srbije i Crne Gore u EU: Pogrešno ste shvatili
Brisel Vučiću prašta nedemokratske poteze
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je takođe čitavu malu večnost u politici: dugogodišnji velikosrpski nacionalista i opozicionar, pa šef vlade, a danas predsednik, vatreni Evropljanin. Zapad, bilo da je reč o Vašingtonu, Berlinu ili Parizu, u tom, uprkos dugoj karijeri tek 47-godišnjaku, vidi svog najvažnijeg partnera. Brisel Vučiću oprašta sve nedemokratske poteze kod kuće, samo ako ne provocira nove sukobe i zalaže se za pomirenje sa Kosovom, albanskom pokrajinom koja se pre deset godina otcepila, kaže sociolog Jovo Bakić.
Omiljeni partneri Brisela su i u Bosni i Hercegovini takođe decenijama na vlasti, poput muslimanskog lidera Bakira Izetbegovića. Ali i on, kao i lideri Srba i Hrvata u BiH, već dugo zamajava EU obećavajući reforme, kritikuje Srđan Blagovčanin. "Priče o reformama su bajke", žali se direktor nevladine organizacije "Transparensi" u Sarajevu. Štaviše, "stranke su kriminalne organizacije" i funkcionišu "kao mafija".
Opozicioni političar Predrag Kojović to vidi slično.
"Stranačke klike samo žele da obezbede svoje ilegalno stečeno bogatstvo, bez ikakvih pravnih, političkih ili socijalnih posledica", kaže predsednik Naše stranke za nemačku novinsku agenciju dpa. Skoro svi strani eksperti slažu se da su stranke u svakoj zemlji Jugoistočne Evrope - "bog i batina": njih niko ne kontroliše, a one vladaju svakom oblašću privrede i društva, medijima i pravosuđem, podstiču profesionalne i preduzetničke karijere, ili ih uništavaju.
A s kim da pregovaramo?
Zapadne diplomate ponekad i same uviđaju koliko su problematična ta njihova partnerstva sa moćnim ljudima na Balkanu. Te veze oni pravdaju činjenicom da je opozicija u tim zemljama rascepkana, posvađana i često organizaciono nesposobna. Kažu da jednostavno nemaju drugog partnera za razgovore i pregovore. I zaista, opozicija je u svim tim zemljama obično duboko podeljena, bez ikakve perspektive za zajedničku političku aktivnost.
Veoma slično je i u drugim zemljama koji žele članstvo u Evropskoj uniji, kao što su Albanija, Makedonija i Kosovo. Svađe, blokade, bojkot i korupcija najvažniji su pojmovi njihove unutrašnje politike. Svih šest potencijalnih kandidata uključeno je u desetine graničnih sporova.
Diplomate EU se nadaju da će tim zemljama, uprkos sitnim koracima, jednom ipak uspeti da izvrše proboj ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji. Ali stanovništvo ne želi da čeka. Mnogi razočarani ljudi traže izlaz za sebe i emigriraju iz svoje zemlje, pre svega u Nemačku i Austriju. To su dobro obrazovani mladi ljudi, na Zapadu dobrodošli inženjeri, lekari i negovatelji. Oni svojim domovinama nedostaju i to samo još više unazađuje tamošnja društva.
