I posle Haga - "Hag"
Mehanizam za krivične sudove, sa sedištem u Hagu, institucija koja će nastaviti rad Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatijeg kao Haški tribunal po njegovom zatvaranju 31. decembra ove godine, preuzeće kompletnu dokumetaciju Tribunala i okončati nedovršene postupke.
Taj posao je Mehanizam, koji je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija s mandatom da preuzme preostale funkcije Medunarodnog krivicnog suda za Ruandu (MKSR) i Medunarodnog krivicnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ranije je preuzeo i od Suda za Ruandu čije je sedište sada u Aruši u Tanzaniji.
Završiti ono što je Hag započeo
Rad Mehanizma u vezi sa zločinima koji su počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije, u postupcima koji su vođeni pred Haškim tribunalom nije oročen i biće produžavan odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija dok za to postoji potreba, rečeno je Tanjugu uinstituciju Mehanizmu.
Ovo telo ima zadatak da okonča žalbene postupke, postupke preispitivanja presuda, kao i postupke koji se tiču nepoštovanja suda i ponovljenih suđenja, a već je već je preuzelo žalbene postupake u slučajevima protiv Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
U nadležnosti Mehanizma je i da nadgleda predmete koji su prosleđeni nacionalnim pravosudnim sistemima i da nadzire izvršenje kazni koje su izrečene osuđenima u Haškom sudu.
Istovremeno ovo telo ima zadatak da brine i o zaštiti žrtava i svedoka i pruža pomoć nacionalnim pravosudnim sistemima, napominju u Mehanizmu i kažu da su oni zamišljeno kao mala, privremena i efikasna institucija čije će se funkcije i veličina vremenom smanjivati.
Tr organa institucije
Trenutno se ta institucija sastoji od tri organa - to su sudska veća, u kojima je 25 sudija, zatim tužilaštvo i Sekretarijat, koji pruža administrativnu podršku Mehanizmu.
Svakim od tri organa Mehanizma rukovode, stalno zaposleni predsednik, tužilac, odnosno sekretar, koji su zajednički za oba ogranka i u Hagu i u Aruši.
Izuzev predsednika, sudije rade na daljinu i samo na poziv predsednika, rekli su Mehanizmu.
Dodaju da se velika većina sudskih spisa Tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji, između ostalog, sadrže dokumente u vezi s predmetima, dokaze predočene u sudnicama, audio-vizuelne materijale i transkripte suđenja iz okončanih predmeta se već nalaze u nadležnosti Mehanizma, dok će ostatak biti prebačen na Mehanizam po zatvaranju Tribunala.
Arhive Tribunala za bivšu Jugoslaviju nalaze se u prostorijama Mehanizma u Hagu, dok se drugi ogranak mehanizma za Ruandu nalazi u Aruši u Tanzaniji.
Šta je Mehanizam preuzeo od Tribunala?
Kako napominju u u ovom telu, ukupna količina arhiva preuzetih od Tribunala za Ruandu i bivšu Jugoslaviju koji će se naći u nadležnosti Mehanizma iznosiće oko 10.000 dužnih metara fizičkih spisa i oko tri petabajta digitalnih podataka, preciziraju u MICT.
S obzirom da je veliki deo javnih sudskih spisa Tribunala za bivšu Jugoslaviju već dostupan online, dugoročni cilj Mehanizma je da učini dostupnim javnosti javne sudske spise Tribunala, uz istovremenu zaštitu poverljivih informacija u skladu s pravnim okvirom u kojem Mehanizam deluje.
Rezolucijom 1966 (2010), Savet bezbednosti UN je odredio da će Mehanizam delovati na početni period od četiri godine, počevši od 1. jula 2012.
Ukoliko Savet ne odluči drugačije, nastavak rada Mehanizma odvijaće se u dvogodišnjim periodima kojima će svaki put prethoditi ocena Saveta bezbednosti o napretku njegovog rada.
