Hrvatska: Brisel nas pritiska zbog Rusije i komšija
Hrvatska se našla pod ozbiljnim spoljnopolitičkim pritiskom Brisela, iako zvanični Zagreb ima deklarativno punu podršku Amerike i iako je punopravna članica NATO-a i članica Evropske unije, piše hrvatski nedeljnik Globus i dodaje da uprkos diplomatskoj inicijativi hrvatskih zvaničnika, ta zemlja najviše problema ima sa Rusijom i komšijama.
"Plenković stao Putinu na žulj"
Brisel, naime, traži primenu presude Arbitražnog suda o sporu o granici između Slovenije i Hrvatske, američki Stejt department kritikovao je Zagreb zbog popuštanja filofašističkoj nostalgiji, dok se bivši ministar kulture Zlatko Hasanbegović našao u redovnom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu za 2016.
Izgleda, piše nedeljnik, kao da su hrvatski lideri pokrenuli jednu veliku i silnu diplomatsku inicijativu, kakve se ne bi postidele ni puno veće države i dok se premijer Andrej Plenković u Americi susreće sa Donaldom Trampom i drži govor na Glavnoj skupštini UN, predsednica Kolinda Grabar-Kitarović priprema se za put u Moskvu i prvi zvanični susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Međutim, odnosi sa Ruskom Federacijom veoma su loši, navodi se i konstatuje da ipak Hrvatska najviše problema ima sa susedima i to sa svima, osim sa Italijom.
U komentaru autor Zdravko Milinović piše da su odnosi Hrvatske sa Rusinom veoma loši, uz napomenu da nekoliko hrvatskih vlada godinama nije bilo u stanju da imenuje ambasadora u Moskvi, što je bilo diplomatski krajnje uvredljivo i neodgovorno. Potom je, navodi se, premijer Plenković otišao u Ukrajinu i tamo "stao Putinu na žulj".
Kakva je veza Kolinde i Vučića?
Ipak, navodi se, najviše problema Hrvatska ima sa svojim susedima.
"Sa Slovencima smo otišli puno dalje od običnog verbalnog rata. Neki hrvatski mediji već odmeravaju snage Hrvatske i Slovenske vojske. Pala je i prva žrtva kad je ratoborni veteran Davor Domazet Lošo (i kriv i dužan) ispao s admiralskog broda", navodi autor.
"Najbliži, najdraži i vekovni hrvatski neprijatelj s one strane Dunava nezasluženo je pao u drugi plan. Nestali, izbeglice, ade na Dunavu, Oluja..., sve je gurnuto pod tepih pre prvog zvaničnog dolaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Zagreb", piše Milinović i podseća da, kako kaže, veza srpskog predsednika i hrvatske predsednice seže još od iznenadnoga Vučićevog dolaska na njenu inauguraciju.
"Bilo bi dobro da Vučić doputuje pre obeležavanja srpskog rušenja Vukovara, kad već ritualno dolazi do još većeg raspirivanja neprijateljstva", dodaje autor.
"Činjenica da u ovom trenutku samo u Evropi postoji barem dvadesetak međudržavnih graničnih sporova ne olakšava položaj Hrvatske. Švedska i Finska o granici su pregovarale punih trideset godina. Ali ni Švedska ni Finska nisu imale status potencijalnog evropskog trablmejkera. I Hrvatska bi ga mogla dobiti. Diplomatskim veštinama uprkos", zaključuje Milinović u tekstu.
