Opomena iz Nemačke: Hrvati, setite se kad smo vama pomogli...
Predsednik Odbora za evropske poslove Bundestaga Gunter Krihbaum rekao je za Dojče vele da zahtevi Hrvatske prema Srbiji nemaju veze sa Evropskom unijom. On je u intervjuu za ovaj medij rekao da članice Evropske unije treba da se ponašaju u evropskom duhu i da traže rešenja razgovorom, a ne blokadama.
- Nemam razumevanja za zahteve iz Hrvatske jer se radi o bilateralnim temama za koje očekujemo da se reše u za to predviđenim modulima i sudovima, za to i imamo međunarodne sudove. Ali nemam razumevanja za to što su blokirana poglavlja 23 i 24. Generalno, za sve imamo mehanizme za rešenja pa i onda kada države vode diskusije ili svađe - kaže Nemac i dodaje:
Pročitajte još:
* Ipak rampa Zagreba: Hrvatska blokirala Srbiju
- U takvim slučajevima normalno je očekivati da države koje su u pitanju reše probleme između sebe, a ne da Evropska unija bude zloupotrebljena u te svrhe to jest da sopstveno članstvo u EU bude zalog za sprovođenje bilateralnih zahteva koji postoje duže vreme. Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio protok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade - naveo je Krihbaum.
Navodi da postoji odgovarajući format Evropskog saveta u kom će pitanje blokade iz Zagreba biti tematizovano.
- Nadam se da će Hrvatska popustiti. Tamo bi trebalo da se sete kako je njima pomognuto kada su bili u sličnoj situaciji i da je Hrvatska obećala evropskim partnerima da neće stvarati takve blokade. A to je, vidimo, ipak uradila - dodao je Krihbaum.
Prema njegovim rečima, zahtevi Hrvatske nemaju ništa sa Evropskom unijom, odnosno imaju samo u onoj meri da u EU moraju da se štite prava manjina.
- Ali nigde nije zapisano da se to mora desiti kroz učešće manjina u parlamentu. Manjine su na sasvim različite načine predstavljene u evropskim parlamentima. Već u SR Nemačkoj može se videti drugačiji model, ovde predstavnici manjina mogu ući u parlament preko etabliranih i novih partija. Na mnogim izbornim listama su predstavnici manjina jer svaka stranka ima veliki interes da se pobrine za tako nešto i pridobije nove pristalice. Dakle nemački put je drugačiji, ali se ni na koji način ne kosi s evropskim pravilima. U tom smislu je samostalna odluka Srbije kako će na ovom polju postupati - istakao je Krihbaum.
Lex-Perković
Dodaje da Hrvatskoj treba EU, kao i partneri iz EU i da će Hrvatska imati ciljeve koje želi da ostvari.
- Inače će Hrvatska brzo uvideti da se ni njenim idejama i projektima neće izlaziti u susret. Jer u Evropskoj uniji važi pravilo da se uzima i daje. Daću samo jedan primer kod kojeg je Hrvatska popustila: pred samo pristupanje je tamo donet takozvani lex-Perković. Nemački Bundestag je tada bio poslednji parlament koji je ratifikovao pristup Hrvatske EU. Da je lex-Perković donet tokom pristupnih pregovora, pristup Hrvatske u Bundestagu svakako ne bi bio ratifikovan. Ipak je pritisak posle urodio plodom i Perković je izručen. To sve kazuje da ništa nije zacrtano u kamenu. Zalažemo se da se rešenja traže razgovorima i pregovorima jer to čini evropski duh i želimo da se i članice EU ponašaju u tom duhu - rekao je između ostalog Krihbaum za Dojče vele.
