Dojče vele: Srbija i Crna Gora lideri pristupnog procesa
"Budućnost Evropske unije je više od 27 zemalja-članica", kaže predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, ali ostaje pitanje da li će ta budućnost da počne do 2025. i kako će se zemlje Zapadnog Balkana grupisati na vratima Unije, piše Dojče vele.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker iskupio se ovoga puta i Zapadnom Balkanu i politici proširenja. Za razliku od vremena s početka mandata kada je širom regiona bio citiran njegov - ispostavilo se realan, ali emotivno prihvaćen "petogodišnji embargo" na ulazak novih članica u EU, navodi Dojče vele, Junker je ovoga puta u svom govoru o "stanju Unije", najavio nova članstva u budućnosti.
I ne samo to, on je proširenje predstavio kao instrument stabilnosti EU i izjednačio ga sa Zapadnim Balkanom.
Možda još i važnije, u svom pismu o namerama Evropske komisije do kraja mandata 2019. godine, predsednik Junker prvi put je konkretizovao vremenski okvir i imenovao prve kandidate za članstvo u Uniji.
Prema njegovim rečima, sa "perspektivom do 2025. godine" radiće se na strategiji uspešnog pristupanja Srbije i Crne Gore kao vodećih kandidata na Zapadnom Balkanu, sa posebnim težištemtem na vladavini prava, osnovnim pravima, borbi protiv korupcije i opštoj stabilnosti regiona.
Pročitajte još:
* Han: Srbija može u EU i pre 2025, ako...
* "Srbija je dobila ono što je Vučić tražio"
I dok s jedne strane stižu komentari da iskusni predsednik Evropske komisije zapravo nije rekao ništa novo, a to je da proširenja za vreme njegovog mandata svakako neće biti, drugi insistiraju na opštem pozitivnom tonu Junkerovih reči koje, sada obuhvativši i Zapadni Balkan, u fokusu imaju politiku integracija i širenja EU kao pobedu nad razjedinjavanjem i osipanjem.
To da se Zapadni Balkan vratio u fokus Evropske unije bila je poruka Brisela tokom cele ove godine. S jedne strane, ta pažnja je posledica ponovnog jacanja i sređivanja stvari unutar Unije koja, nakon godina neprestanih kriza, polako staje na noge. S druge strane, ta pažnja je izazvana i rastom tenzija i kriza unutar regiona.
Imajući u vidu činjenicu da, ako EU ide bolje, bolja ce biti i perspektiva za Zapadni Balkan, evropski analitičari upozoravaju da, ako se Evropska unija vrati u neko "krizno stanje", to može ponovo da promeni i Junkerov okvir za proširenje, navodi Dojče vele.
- S obzirom na sva dosadašnja odlaganja, taj proces bi trebalo što pre da rezultira novim članstvima. Istovremeno on mora da zadovolji očekivanja zemalja-članica, ali i da donese stvarne i održive rezultate na Balkanu - kaže za Dojče vele Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u Briselu.
U ovom trenutku bar, Srbija i Crna Gora slove za lidere pristupnog procesa, navodi Dojče vele.
Predsednik Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan kaže da će tokom sledećeg mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta (2019-2025) "Srbija kucati na vrata EU, a EU je neće pustiti dugo da čeka".
Isto važi i za Crnu Goru, smatra Kukan i naglašava da Žan-Klod Junker nije bez razloga i tim redom naznačio Srbiju i Crnu Goru kao vodeće kandidate za članstvo u EU.
- Prognoziranje i licitiranje datumima u politici vrlo je varljiv zadatak i namerno sam napravio razliku izmedu "kucanja na vrata" i "prolaska kroz vrata" Evropske unije. Želim da ohrabrim naše prijatelje, ali i da budem realan - kaže Kukan, prenosi Dojče vele.
Da bi Srbija i Crna Gora mogle zajedno da uđu u EU ako nastave sa brzim sprovođenjem reformi, smatra i poslanica Spoljnopolitickog odbora Evropskog parlamenta Tanja Fajon.
- Teško je reći koja će zemlja u narednom periodu biti najbolja, ali sigurno je da su Srbija i Crna Gora u proceduri gde imaju najviše otvorenih poglavlja i na najboljem su putu - navodi ona.
Međutim, pored očekivanja da zemlje-regiona, svaka ponaosob, završe svoj deo posla, očekivanja su i da EU ispuni svoj deo obaveza oko proširenja na Zapadni Balkan.
Evropski parlamentarac Eduard Kukan insistira na tome da EU u narednom periodu ne sme da ponovi greške iz prethodnih godina kada, prema njegovom mišljenju, nije adekvatno odgovorila na to šsto su uradile države Zapadnog Balkana, a što je dovelo do gubitka kredibiliteta i opadanja poverenja u EU.
- Sada moramo da izbegnemo veštačke barijere i formalne prepreke na putu ka članstvu u Evropskoj uniji - kaže Kukan i na kraju ponavlja: "Sve će zavisti od samih zemlja regiona, a mi nećemo odugovlačiti sa otvaranjem vrata".
