Ko plaća najveću cenu ulaska Makedonije u NATO?

Amerikancima ovakva geografija Balkana u mnogo čemu kvari računicu i kada se razmatraju njihove buduće akcije protiv Rusije, ali i kada se razmatra njihovo buduće delovanje na Bliskom istoku.

commons.wikimedia.org

Ulazak Makedonije u NATO neće biti bez posledica

Posetu šefa grčke diplomatije Nikosa Kocijasa Makedoniji, najavljenu za poslednji dan avgusta, mnogi vide kao mogućnost da Atina i Skoplje poboljšaju međusobne odnose, ali i da se nađu korak bliže rešavanju dugogodišnjeg spora oko imena Makedonije.

Podsećanja radi, prilikom poslednjeg susreta makedonskog i grčkog šefa diplomatije u grčkoj prestonici, Kocijas je poručio da Grčka podržava integritet i suverenitet Makedonije i želi da njen severni sused postane član NATO i EU, ali da pre članstva mora da se reši problem sa imenom.

Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative takođe smatra da se poseta Kocijasa pre može tumačiti u kontekstu makedonskog ulaska u NATO, nego u kontekstu popravljanja bilateralnih odnosa.

Kako kaže, bilateralni odnosi Skoplja i Atine su loši i politički opterećeni mnogim hipotekama iz prošlosti, pa je teško očekivati da će te hipoteke brzo biti skinute.

- Međutim, mi prisustvujemo jednom procesu brzog pokušaja uguravanja Makedonije u NATO. Taj proces predvode Sjedinjene Američke Države i sve što gledamo ovih dana tiče se kako "Tiranske platforme", tako i potpisivanja sporazuma između Makedonije i Bugarske. I poseta grčkog šefa diplomatije Skoplju tiče se ulaska u NATO. Dakle, pokušavaju da pronađu brzo rešenje za ime Makedonije i ključne bilateralne sporove Skoplja sa susednim zemljama kako bi se ubrzao ulazak Makedonije u NATO, jer ovakva geografija Balkana Amerikancima u mnogo čemu kvari računicu i kada se razmatraju njihove buduće akcije protiv Rusije, ali i kada se razmatra njihovo buduće delovanje na Bliskom istoku - napominje Proroković.

On podseća da smo u prošlosti imali dva značajnija pokušaja promene imena Makedonije, odnosno traženja kompromisnog rešenja.

Kompromisno rešenje

Jedan je, kaže, predvodio Ričard Holbruk, koji je to opisao kao svoj pomoćni angažman tokom traženja rešenja za Bosnu i Hercegovinu, a drugi je bio 2001. godine, kada je nešto više pokušavao da uradi Badinter. Ovo što se sada dešava je treći pokušaj.

- Prethodna dva pokušaja su karakterisala kako dva imena koja su se isprofilisala kao rešenje, Gornja Makedonija ili Severna Makedonija, tako i prilično beskompromisan stav Grčke koja je tražila da se iz naziva zemlje briše odrednica "Makedonija". Da li je u međuvremenu, petnaest godina posle tog drugog pokušaja, došlo do promene grčkog stava videćemo u narednim danima, ali bez obzira na stav Grčke, gledajući raspoloženje u samoj Makedoniji, čini mi se da bi promena imena izazvala burne reakcije. Celokupan identitet makedonskog naroda u poslednjih četvrt veka se gradio kako na imenu Republike Makedonije, tako i na baštinjenju nekakve makedonske tradicije, ma šta da se pod tim podrazumevalo. Promena imena i pravljenje ustupaka će napraviti velike lomove unutar makedonskog nacionalnog bića i niko ne može da pretpostavi kako će se to manifestovati - upozorava Proroković.

Kako kaže, u ovom trenutku ne znamo da li će biti nekih demonstracija, protesta, ili će se tihim bojkotom stvarati neka većina za naredne parlamentarne izbore.

- U svakom slučaju, to je toliko krupan korak koji se ne tiče samo promene Ustava, nego zadire i u makedonski narodotvorni proces. To je pitanje njihovog nacionalnog identiteta i to ne može proći tek tako kako Zoran Zaev planira - napominje Proroković.

Pritisak Vašingtona na Atinu

Na pitanje da li bi možda zvanična Atina mogla biti ta, koja bi pod pritiskom Vašingtona mogla da napravi ustupak i dozvoli Makedoniji da uđe u NATO pod ustavnim imenom, Proroković kaže da je Grčka bila prilično beskompromisna u poslednjih četvrt veka i nije učinila ustupak Vašingtonu niti sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, niti početkom 21. veka.

On objašnjava da je u Grčkoj postojao prilično homogen front u koji su ulazili vlast, opozicija i akademska zajednica, koji su bili protiv zloupotrebe imena „Makedonija“ i takvog nazivanja njihovog severnog suseda.

- Sumnjam da pritisci Vašingtona sada mogu nešto u tom smislu da promene, ali ono što može da promeni odnos Grčke prema pitanju imena Makedonije jesu dalje ucene Evropske unije. Naime, Atina je u toliko nezavidnoj ekonomskoj poziciji da joj svakog narednog kvartala, kada se otvori pitanje vraćanja tranši prema Evropskoj centralnoj banci, trojci i pojedinačnim kreditorima, preti novi slom finansijskog sistema. Grčka nema neki preterani manevarski prostor ukoliko ECB, Evropska Unija i MMF na nju izvrše dodatni pritisak u smislu: "Mi ćemo vama progledati kroz prste oko uslova i vraćanja dugova u narednim mesecima ili godinama, a vi ćete napraviti kompromis oko imena Makedonije" - ističe Proroković.

Prema njegovom mišljenju, ulazak Makedonije u NATO može da se završi samo onako kako se završio i u Crnoj Gori.

- Ulazak Makedonije u sastav Alijanse će uzrokovati promenu imena i doći će do velikog loma unutar makedonskog nacionalnog korpusa sa vrlo neizvesnim završetkom. Kreatorima NATO politike na Balkanu se čini da su posao završili. Oni u svojim agendama štikliraju da je Crna Gora ušla u NATO, da je Makedonija ušla u NATO i idu dalje. To su i komunisti radili ‘56. i ‘68. godine, pa se već krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka pokazalo ne samo da je to neodrživo, nego da će imati reperkusije i po unutrašnju stabilnost u Sovjetskom savezu. To se sada ponavlja na našem primeru. Crna Gora je raspolućena, ne postoji nikakav konsenzus niti saglasnost unutar elite, a kamoli unutar naroda oko ulaska u NATO, a slično je i u Makedoniji. Sjedinjene Američke Države, koristeći svoje evropske saveznike, mogu da uguraju Makedoniju u Severnoatlantsku alijansu, a mi ne možemo ni da pretpostavimo na šta će sve to izaći u narednih 10 godina. U svakom slučaju, neće izaći na dobro - zaključuje Proroković za Sputnjik.