Kreće li EU protiv džihadista u Prištini i Sarajevu
Iako je Balkan pod pritiskom radikalnog islamizma još od dolaska mudžahedina u Bosnu tokom rata devedesetih, evropski zvaničnici tek sada toga postaju svesni.
Više od decenije, vehabije i radikalni islamisti lagodno borave što na Kosovu što u federalnoj BiH, šireći se tako što koriste mrežu dobrotvornih organizacija koje su finansirane uglavnom preko Saudijske Arabije i Turske, ali i drugih zemalja arapskog sveta.
Džamije, koje na Kosovu niču kao pečurke posle kiše, otvoreno regrutuju mlade džihadiste za borbu u Siriji na strani terorista. U Bosni pak zatvoreni arapski gradovi više nisu retkost, a počeli su da se grade i na teritoriji RS. I mada to sve traje deceniju, evropski zvaničnici, tačnije ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc, tek sada su shvatili koliki je uticaj muslimanskih zemalja u regionu Balkana. Eksplicitno, uticaj Turske i Saudijske Arabije. Kurc je čak otišao i dalje i obelodanio podatak da se u Sarajevu i Prištini ženama plaća da zabrađene izađu na ulicu, kako bi promenile sliku grada (?!). Evropa, istakao je Kurc, to ne sme da posmatra bez delovanja. Ministar inostranih poslova Austrije je naglasio da EU mora i dalje da igra aktivnu ulogu u ovom, kako je naglasio, po EU veoma važnom regionu.
Pročitajte još:
* "Nova evropska kriza kreće na Balkanu: Počinje borba svetskih sila za prevlast"
* Ko je kriv za svađu između Beograda i Skoplja: Balkanske igrice i Balkan kao igračka
Evropa nije ništa preduzela?
Ako je Evropa svesna da je uticaj islama na Balkan tako veliki, zašto to pominje tek sada, i zašto nije ništa preuzela da taj uticaj spreči, piše "Sputnjik".
Profesor dr Bojan Milisavljević sa Pravnog fakulteta podseća za " Sputnjik" da je Turska u drugačijim odnosima i sa EU i sa državama na Balkanu, posebno posle pokušaja državnog udara u toj zemlji: "Turska je sve dalje od evrointegracija i logično je da svoju spoljnu politiku usmerava ka ovim prostorima“.
Tu se, naglašava sagovornik, njen uticaj ne završava već se on širi i na države EU kao što je Nemačka ili Austrija zbog svojih nacionalnih manjina.
- Dakle, oni imaju taj etnički model, i preko njega pokušavaju da ostvare svoje interese i na ovim prostorima. Ono što EU može da uradi ovim povodom, osim osude, jeste da ubrza proces evrointegracija i da priključi države Zapadnog Balkana EU, čime bi ovaj region znatno lakše mogao da se nosi sa uticajem Turske i drugih islamskih država - kaže sagovornik "Sputnjika"..
Na pitanje zašto zvaničnici EU tek sada pokreću ovo pitanje, on kaže:
- To je uzrokovano činjenicom da se približavaju izbori u Nemačkoj, a postoje i određeni politički pritisci unutar Austrije, i u tom smislu na izjavu Sebastijana Kurca mnogo su uticali i unutrašnji politički razlozi.
Austrijski ministar spoljnih poslova naglasio je i da je islamizam u porastu u regionima gde je došlo do rasta tenzija između zemalja ili različitih naroda, te da EU mora da ima aktivnu ulogu u ovom, po nju, veoma važnom regionu.
Da bi se to desilo, profesor dr Ljubiša Despotović sa novosadskog Fakulteta za evropsko-pravne političke studije kaže da EU mora prvo da reši ovaj problem u svom dvorištu.
- Oni koji su problem nama ne dolaze direktno sa istoka, već iz država EU. To znači da EU mora prvo da promeni strategiju i pristup ovom pitanju u svojim redovima, pa tek onda može da se usmeri na naše područje - navodi on.
Posledice širenja radikalnog islama
Širenje radikalnog islama na Kosovu ostavilo je velike posledice. Devojke odbijaju da se rukuju sa ljudima, čak i ne pričaju sa muškim rođacima. Mnogo mladića je otišlo i priključilo se islamističkim grupama. Oko 200 Albanaca sa Kosova iskoristilo je stipendiju da proučava islam u Saudijskoj Arabiji, a mnogi od njih vratili su se sa misionarskim žarom.
Imaju strog način molitve, stran umerenoj islamskoj tradiciji koja je na Kosovu ranije vladala. Radikalni imami propovedaju u novim džamijama, izgrađenim od saudijskog novca. Čak su zabeleženi slučajevi rušenja džamija starijih od 400 godina, istorijske biblioteke u Đakovici, derviških manastira, grobalja, sve što vehabije smatraju idolopoklonstvom. Uticaj radikalnih imama dostigao je vrhunac početkom sukoba u Siriji. Oni su putem radio i televizijskih emisija propovedali vrline džihada, apelujući na mlade da odu da se bore.
Od leta 2012. kosovska policija je zatvorila 12 vehabijskih dobrotvornih organizacija i uhapsila 40 osoba.
Zašto lokalne vlasti zajedno sa Kforom i Euleksom nisu ranije zaustavile širenje ekstremizma, pitanje je o kome se široko debatuje, ne samo na Kosovu već i šire. Pare kojim se finansiraju islamisti na Kosovu često dolaze zaobilazno, preko trećih zemalja, kako bi se prikrila njihova namena i destinacija. Najveći transfer koji je presretnut desio se pre nekoliko godina, kada su kosovske vlasti zamrzle 500.000 dolara iz Saudijske Arabije namenjenih jednom tinejdžeru na Kosovu. Način finansiranja sličan je i u BiH. Tamo novac uglavnom dolazi preko posredničkih agencija za kupovinu imovine.
