"Šta je krenulo naopako, jesu li izbledele nade Srbije?"
Evropska unija mora da pokaže regionu da još uvek ima šansu da joj pristupi, piše "Ekonomist".
Balkanskim zemljama je još 2003. godine rečeno da je njihova budućnost u EU, ali danas su nade Srbije i još pet aspiranata - izbledele, dodaje londonski nedeljnik.
Evropljani, koji su se "opekli" posle preuranjenog ulaska Rumunije i Bugarske 2007. godine, ali i Bregzita, ne pokazuju veliku volju da prošire svoj klub.
Izjava predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera iz 2014. godine, koji je rekao da nema proširenja tokom njegovog petogodišnjeg mandata, oslabila je mogućnosti reformista na Balkanu, navodi "Ekonomist" i dodaje da danas samo 43 odsto Srba kaže da želi u EU, dok je 2009. članstvo podržavalo 67 procenata srpskih građana.
List se pita šta je krenulo naopako. Pristupanje bi, kako se kaže, nateralo korumpirane elite u regionu da omoguće medijsku slobodu, jačaju vladavinu prava i liberalizuju svoje ekonomije. Mali broj njih želi da učini nešto od ovih dobri stvari, a njihovim zemljama nedostaje snažna administracija koja bi mogla da prođu kroz promene.
- Oni više ne veruju u to kada ih lažemo u vezi pristupa i mi ne verujemo njima kada nas lažu da će se povinovati pravilima EU - rekla je Vesela Černeva iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
U poslednje vreme bilo je nekoliko turbulentnih momenata, piše list navodeći primer krize u Makedoniji, napetosti između Srbije i Kosova.
Iako se kasnije region smirio delimično, kako se navodi, naporima američkih diplomata, posebno Nemačka strahuje od novih sukoba, a visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini ulaže intenzivne diplomatske napore na Balkanu.
O lideru Srbije
To, kako navodi "Ekonomist", znači rad sa liderima poput Aleksandra Vučića koji je najpre premijer, a sada i predsednik Srbije.
Vučić, ministar u vreme Slobodana Miloševića, danas sebe prikazuje kao proevropskog reformatora i kredibilanog ekonomskog menadžera, piše list i dodaje da evropski zvaničnici kažu da nemaju izbora nego da sarađuju sa njim.
I dok su Evropljani nekad gajili nade da će ovaj region transformisati tokom procesa pristupanja, oni danas svoju veru polažu u trgovinu i investicije.
Ovonedeljni samit u Trstu ponudio je planove za regionalno zajedničko tržište i evropske fondove za infrastrukturu. Kao i uvek, na rečima je data podrška evropskoj perspektivi Balkanu, ali apetit EU za ostvarivanje političkih promena je izbledeo, navodi "Ekonomist".
Balkanske države su, kako se kaže, naporni partneri, opterećeni političkim razmiricama, slabim ekonomijama i graničnim sporovima zbog delića vodene površine ili nekog planinskog vrha.
Ipak, EU ne bi trebalo da odustane od svog neuređenog zadnjeg dvorišta, ako ni zbog čega drugog ono zato što pasivnost donosi rizik, ocenjuje "Ekonomist".
Balkan
Delovi Balkana su, kako se navodi, već postali rute za krijumčarenje ljudi, droge, oružja u EU, a islamistički ekstremizam pojavio se u delovima Bosne i Kosova.
U ovom okruženju, cinične igre lokalnih lidera koji često podstiču krize kako bi izigravali mirotvorca, lako bi mogle da izmaknu kontroli.
U tekstu se navodi i da Evropljani često govore o "zloćudnom" uticaju spoljnih sila, poput Rusije i Turske, na zapadnom Balkanu, ali ekonomske, političke i kulturne veze sa ostatkom Evrope ostavljaju u senci Moskvu, Ankaru i njima slične, dok većina bakanskih lidera zna da nemaju budućnost van EU.
To, kako se navodi, zahteva dvostruki pristup - veće oslanjanje na vlade koje tolerišu bezakonje ili neliberalizam i obnavljanje posvećenosti proširenju. Ali sve to traži odustajanje od skepticizma koji je posle godina razočaranja pustilo korenje.
Možda bi, dodaje se, kancelarka Angela Merkel ako pobedi u septembru na izborima u Nemačkoj, mogla da potroši malo diplomatskog kapitala na Balkanu.
U Trstu se puno govorilo da je Balkan na raskršću, a zapravo je region na beskonačnoj obilaznici neispunjenih obećanja i birokratskog praznog hoda, zaključuje britanski list.
