Dobrota, melem za dušu
Dobrota još stanuje na Balkanu. I to ona bezimena, bez ukalkulisane povratne dobiti i samoreklamerstva.
Ova poslednja priča o ljudskoj plemenitosti dolazi iz Bosne, ali bi svi rado da se o nju očešemo, da je prisvojimo, da nam vrati nadu u ljude, u sebe same, u naše komšije. Na kraju krajeva, da nam povrati samopoštovanje ali i postavi neka važna pitanja.
Jedna nepoznata devojka obišla je protekle nedelje više prodavnica u opštini Visoko i platila dugovanja kupaca koja iznose nekoliko hiljada konvertibilnih maraka!
Prema rečima Selme Kovač, prodavačice u jednoj od onih malih, porodičnih radnji gde se ljudima iz kraja daje roba na veresiju, u prodavnicu je ušla devojka koju "nikada ranije nije videla". Pitala je da li imaju svesku dužnika?
- Na moje začuđeno 'da' odgovara kako bi želela da je očisti do momenta njenog ulaska u radnju, kako bi svi dugovi bili regulisani. Kod mene šok i neverica. Pitam se da li su to oni dobri ljudi za koje smo čuli da postoje, ali se ne sreću. Svi su mi osećaji bili pomešani, a sveska rešena - priča Selma.
Na kraju je vlasnica radnje Habiba Garagić došla do brojke od 4.400 konvertibilnih maraka (2.250 evra) koje je nepoznata devojka izmirila i zahvaljujući kojoj je više od stotinu imena izbrisano iz dve sveske dužnika.
Prema navodima Al Džazira Balkans, slična situacija zabeležena je i u selu Uvorići, gde je nepoznata devojka takođe tražila da vidi svesku i da se saberu dugovanja.
Neverica, suze i zagrljaji
Prodavačica Selma Kovač priča kako su reagovali ljudi čiji je dug izmirila nepoznata dobročiniteljka.
- Odlazi stranac, a toliko dobroga ostavlja iza sebe. Želim joj svako dobro, a u isti momenat razmišljam kako reći mušterijama da nema duga i kakvu će to reakciju izazvati. Kako sam nekome govorila da više nemaju duga, tako su me gledali u neverici. Bilo je suza i zagrljaja od kojih mi se srce cepalo. Neka ovo bude ogledalo da uvek treba deliti i činiti dobro. Neka Uzvišeni nagradi osobu ili osobe najvećom nagradom na oba sveta - kaže Selma..
- Počela sam da sabiram i kada smo došli do 2.010 maraka (1.030 evra) , stala sam i rekla da je to to. Nisam dala da nepoznata osoba vidi imena iz sveske, zbog komšiluka. Izvadila je pare i otišla. Ja sam ostala sva izgubljena, u šoku. I sada sam - ispričala je vlasnica tamošnje trgovine Mirzeta Trako.
Dobra vila, po svedočenjima koje prenosi Al Džazira, obišla je još desetak radnji u opštini Visoko.
Priča iz BiH dolazi kao melem na dušu, izjedanu od globalizacije u kojoj je tržište sve i svja i gde samo zakon jačeg ima pravo na opstanak dok o malom čoveku, izgubljenom u tranziciji, niko ne misli. Tek, vlasnici malih lokalnih radnji trku sa velikim tržnim centrima pokušavaju da izguraju tako što i dalje daju robu na crtu, pa kad platiš -platiš. Mali dužnik ubrzo izmiri dug, ali se i ubrzo uvede u novi, jer prihodi su neredovni i nedovoljni. I sve tako dok iz auta ne izađe dobra vila i ušeta u naš život, pokazujući lepše lice čovečanstva.
Mladiću iz Obrenovca besplatan kurs frizeraja
Prošle godine i u Beogradu je plemeniti gest jednog mladića naveo ljude na dvojako razmišljanje - koliko smo siromašni i kako još ima dobrih ljudi.
Rade Jovanović poklonio je bosonogoj devojci, koja je svakodnevno prosila u autobusu, svoje patike. I ne samo to, on joj je pomogao da ih obuje i sa Danijelom vodio razgovor kao sa osobom, prema kojoj ne gaji sažaljenje, već poštovanje.
Rade, dečko koji je u vreme velikih majskih poplava ostao bez doma u Obrenovcu i sa porodicom živi kao podstanar u Višnjičkoj Banji, kasnije je i sam bio predmet jednog dobročinstva. Dobio je besplatnu obuku za frizera, profesije kojoj je oduvek maštao da se bavi, ali nije imao dovoljno novca za učenje zanata.
Violetin anonimni dobročinitelj
Kada je Violeti Petrović, oboleloj od najpodmuklije bolesti, nedavno uručen otkaz u niškoj Juri, jedan uporni vlasnik IT firme iz Beograda rešio je da pomogne ovoj samohranoj majci. Preko svoje firme uplaćivaće joj staž kako bi stekla uslove za invalidsku penziju. Violeta je za "Vesti" kasnije ispričala kako je darodavac insistirao da ostane anoniman. Ovaj primer pokazuje nam da dobročinstvo bez imena i prezimena ne dolazi samo od malih ljudi, od onih koji sa SMS učestvuju u raznim humanitarnim akcijama, već i od onih koji imaju svoje firme ali su, i pored jurenja za profitom, sačuvali dušu.
Kada nas zapljusnu ovakva dobročinstva, neki se od nas razgale, sve im dođe milo da nam još ima spasa dok ima dobrote u ljudima, ali neki su uvek sumnjičavi, kao da ne žele da poveruju u plemeniti gest, pa ga raščlanjuju, stavljaju pod lupu i svode na večito prisutno pitanje: ko će od ovoga da profitira?
- Ne znam zašto druge toliko čudi da neko učini nešto dobro. Čitao sam komentare koje su postavljali na internetu, i pogodilo me je malo to što pojedinci misle da je sve namešteno - i sam Rade je u neverici komentarisao tvz. hejtere sa neta.
