Kako su Ante Pavelić i njegove ustaše zverstvima zgrozili čak i naciste?
NDH se pamti samo po rasnim zakonima, konclogorima, genocidu, pljački i prodaji teritorije, ali i genocidu nad Srbima i Jevrejima, kako tvrdi direktor centra "Simon Vizental" Efraim Zurof.
Pristalice Anta Pavelića, jednog od najvećih ubica koje je Evropa videla, svake godine vode svoju dečicu na misu zadušnicu na kojoj obeležavaju njegovu smrt.
Iza Anta Pavelića nije ostalo ništa što bi civilizovan svet mogao priznati kao dostignuće. Ostali su rasni zakoni, konclogori, genocid, teror, pljačka, prodaja državne teritorije, savezništvo s Hitlerom... NDH se ne pamti uglavnom po tome, nego samo po tome, pa ipak kult poglavnika nije izumreo. A morao je - odavno.
Masovna pogubljenja
Nezavisna Država Hrvatska u osnovi je bila izraz poglavnikovih političkih zamisli. One su bile jednostavne: fizička eliminacija Srba, Jevreja, Roma, komunista, pa čak i nekomunista koji su mu pružali otpor.
Bila je to zemlja logora, prekih sudova. Vešanja po kandelabrima. Već u začetku, Pavelićev režim je krenuo s terorom. U julu 1941. ustaše streljaju deset komunista iz logora Kerestinec. U znak odmazde zbog ubistva policijskog agenta Ljudevita Tiljka, Pavelić je streljao Božidara Adžiju, Ognjena Pricu, Otokara Keršovanija, Zvonimira Rihtmana i još šestoricu zatočenika.
- Oni koji misle da će u hrvatskoj državi živeti, a jevrejskom komunizmu i Moskvi služiti, moraju znati da će im glava pasti - poručio je Pavelić.
Ubijanje sveštenika, spaljivanje crkava, prisilno katoličenje, samo su neke od metoda kojima su Nezavisna Država Hrvatska i Katolička crkva uništavale srpski kod, kako je za "Blic" izjavio istoričar Jovan Mirković.
No, Pavelić je uspostavio i sistem masovnih pogubljenja u kome su stradali ljudi koji s politikom nisu imali nikakve veze. Njegovim stupanjem na vlast, ratna pozornica u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini postaje poprište najkrvavijeg rata koji su ovi prostori ikada videli.
Istoričar Jovan Mirković dao je izuzetan doprinos u prikupljanju građe, podataka, fotografija o ovim zločinima svojom fotomonografijom "Stradanje Srpske pravoslavne crkve u NDH". U njoj su popisani i dokumentovani zločini NDH po selima Banije, Korduna, Like, Gorskog kotara, istočne Bosne, Krajine... I njihove razrušene crkve i poubijani sveštenici...
Najveći zločin - Jasenovac
NDH, po uzoru na Nemačku, usvaja rasne zakone. U avgustu, Jasenovac prima prve logoraše, a širom zemlje počinju pokolji. Najveći Pavelićev zločin bio je logor Jasenovac, gde je ubijeno na stotine hiljada ljudi.
U logorima su završavali i Hrvati, ne nužno komunisti. Književnik Ilija Jakovljević, predratni HSS-ovac iz Mostara, kome je Pavelić nudio čak i ulazak u Vladu, zatočen je u Staroj Gradiški. Evo jedne epizode iz logorskog života, objavljene u njegovoj knjizi “Konclogor na Savi”.
- Ipak se u logoru i radilo. Bilo je samica i u kuli. U jednu od tih samica došla je i porodilja s detetom i svojom majkom, tihom bakicom. Proverom je ustanovljeno da je pokrštena Jevrejka. Pobesneli zapovednik, pobesneli njegovi saradnici i saradnice. Svinjarija! Zatajila je poreklo. Zapovednik, naravno, nije kumovao jer se srećom za sve pravovremeno saznalo. Dete je za par dana izneseno mrtvo, majka je dobila smrtonosnu injekciju, baka je od užasa poludela. Smilovao joj se plemeniti Iljko i zaklao je. Ko je zaklao oca, takođe zatočenika, nisam mogao ustanoviti. Otac je, istina, bio “rasno čist”, Hrvat rimokatoličke veroispovijesti, ali poznati komunista...
Ovo je samo jedan od primera užasnih zločina kojima je Pavelić zgrozio čak i naciste, koji su bili poznati po zverstvima.
Pročitajte još:
* I Srbi brišu Jasenovac: Pavelić, engleski špijun
* Ustaše radile što ni đavo ne bi!
Pobegao iz Zagreba
U maju 1945. Pavelić je uoči dolaska partizana pobegao iz Zagreba, povukavaši za sobom veliku kolonu ljudi, u kojoj su bili ustaše, domobrani, civili.
Sveštenik Krunoslav Draganović bio je glavni čovek za evakuaciju. Vatikan je na njegovu molbu zatražio da se hrvatskim ratnim zarobljenicima i njihovim porodicama dopusti siguran prolazak do novog odredišta u Argentini s juga Italije.
Poslao je argentinskom diktatoru Huanu Peronu pismo s potpisom. Tražio je sedam hiljada viza za Hrvate. U pismu Peronu, Draganović kaže:
- Neka vas Bog bezbroj puta blagoslovi za ovaj predivni gest.
U Argentini, Pavelić je počeo da radi kao građevinski preduzetnik, ali se i dalje bavio i politikom. Jugoslavija je 1951. godine zahtevala od Perona Pavelićevo izručenje. Međutim, Peronova vlada je odgovorila da se osoba s tim imenom ne nalazi na njenoj teritoriji.
Na kraju je u Pavelića pet hitaca ispalio četnički emigrant crnogorskog porekla Blagoje Jovović. On je sam isplanirao atentat i pritom čak tri puta promašio. Dva metka su pogodila metu. Pavelić je preminuo posle dve godine od posledica ranjavanja.
