Obaveštajci u pripravnosti: Jedna od najvećih svetskih igara vodi se u BiH
Jedna od najvećih svetskih igara ovog se trenutka vodi u Bosni i Hercegovini s mogućim nesagledivim posledicama ne samo za tu državu, već i šire u regionu. To piše u jednom izveštaju koji će uskoro biti stavljen na sto novog američkog predsednika Donalda Trampa, otkriva zagrebački Globus.
Prema pisanju ovog nedeljnika, obaveštajne zajednice budno prate procese u toj državi u kojoj se odvija jedan od najvažnijih procesa u svetskoj politici, na šta je nedavno, kako se ističe, krajnje precizno i tačno, ali diplomatski ipak uvijeno, upozorila i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Ona je ocenila da stanje u BiH "prilično zabrinjava", a Globus tvrdi da za to razloga zaista ima.
Situacija u BiH pomno se prati
Navodi se da hrvatska predsednica, kao uostalom i politički vrh, prate sve procese u susednoj državi, a Grabar-Kitarović kao bivša ambasadorka u NATO i "osoba koja odlično poznaje stanje u svetskoj politici vrlo tačno je detektovala probleme koji su danas u BiH sve izraženiji".
Kada bi se pročitali izveštaji stranih obaveštajnih zajednica utisak bi, piše Globus, bio znatno alarmantniji, a ocene njihovih analitičara alarmantne i dramatične. To je, kako se navodi, za nedeljnik potvrdilo nekoliko dobrih poznavaoca događanja u susednoj državi koji su imali uvid u izveštaje stranih službi.
"Procena je da je trenutno u BiH oko 500 radikalnih islamista, a da se taj krug, ako se uzmu i njihovi potencijalni saradnici, može proširiti na oko 2000 osoba. Oni su pod budnim okom obaveštajaca najvećih svetskih obaveštajnih službi, ali je uvek pitanje trenutka kada se nešto može dogoditi", navodi ovaj hrvatski nedeljnik.
Islamizacija zemlje
Postoje, piše dalje Globus, jasno razrađene strategije pojedinih zemalja koje pokazuju zanimanje za daljnji nastavak islamizacije te zemlje.
"Neke od tih strategija koje su čak stavljene i na papir su krajnje zabrinjavajuće, kao ona da jedna zemlja ima jasno razrađen plan prodora uticaja islamskih krugova sve do mora, što bi naravno značilo i menjanje političke arhitekture prostora BiH", navodi se, takođe.
Ukazuje se i da kupovanje kuća i terena na područjima koje je "najzapadnije" u BiH, ali i najbliže delovima teritorija zemlje koja je i najbliža moru, može se tumačiti kao deo plana, ako se događaji u regiji okrenu prema crnim scenarijima.
Za Globus je zanimljivo da je u nekoliko navrata na razne opasnosti koje vrebaju BiH upozorio i jordanski kralj Abdullah II, pa je organizovao i skupove na kojima se o tome govorilo. Postoji, ukazuje se, još jedan fenomen kada je reč o BiH, a to je da je to jedino mesto na svetu gde šiiti i suniti uspešno sarađuju.
Njihove vođe, piše Globus, su procenile da je za politiku prema BiH važna zajednička saradnja, pa su neprijateljstva stavljena po strani.
Tri talasa radikalizacije
Globus piše i da su do sada tri talasa vodila prema radikalizaciji Bosne i Hercegovine, odakle je početkom devedesetih Al Kaida imala i put prema Evropi. Radilo se o jedinici El Mudžahid u kojoj su bili mudžahedini i stranci, a delovala je u sastavu Trećeg korpusa BiH i borila se protiv Hrvata i Srba.
Tada je bio i jak uticaj Iranske revolucionarne garde koja je dostavljala oružje, dok je iz Saudijske Arabije dolazila humanitarna pomoć. Iran nije imao veliki uticaj na narod, već više na političku i vojnu elitu u BiH”, tvrdi jedan dobar poznavalac prilika u BiH, koji je, tvrdi Globus, imao i uvid u brojne poverljive dokumente stranih obaveštajnih službi.
Prema njegovim rečima, drugi talas je usledio kroz vehabizam i širio se polako na područjima gde žive Bošnjaci.
"Postoje procene da čak deset posto populacije BiH inklinira toj vrsti radikalizma, iako većina od njih nije sklona terorizmu, niti pojačanom ekstremizmu. Ali i ovaj broj je velik i zabrinjavajući", kaže sagovornik nedeljnika.
Treći talas širenja islamizma, ali s političkom dimenzijom ako se tako može govoriti, usledio je s pojačanim zanimanjem Turske za BiH.
"Po mnogima to je i najopasniji talas koji ne donosi ekstremizam, ali je u suštini krajnje protivzapadni i protivevropski. Nudi se kao alternativa Evropskoj uniji, s tezom da bi BiH ionako u evorpskoj porodici, pogotovo kada je reč o Bošnjacima, bila u četvrtom redu. S druge strane podseća se na dobar položaj ovdašnjih muslimana za vreme Otomanskog carstva kada su mnogi od njih bili deo vladajuće elite".
Bošnjaci imaju svoje planove, Srbi svoje
Globus piše i da su trendovi koji se sada događaju u BiH dugoročno vrlo opasni, jer, kako se navodi, osim Turske i Saudijske Arabije za događaje u BiH zainteresovane su još mnoge zemlje, poput Katara. Sve to, piše dalje Globus, ukazuje da Hrvatska mora budno pratiti događaje u susednoj državi i da su male šanse da će evropeizacija BiH biti čarobno rešenje za susede.
"Bošnjaci imaju svoje planove i ideje, a Srbi u BiH, pre svega (predsednik RS Milorad Dodik), nemaju veliko zanimanje za EU. Njima je Rusija bliža, jer smatraju da bi od Putina mogli dobiti satisfakciju, ako se to tako može zvati, za prorusku politiku koju vode", navodi Globus.
Sve to ostavlja i dalje ozbiljnu opasnost za Hrvatsku i celu regiju, pa se otuda otvara i pitanje potrebe hrvatsko-srpskog dijaloga, o čemu se razgovaralo i u Berlinu tokom susreta premijera Andreja Plenkovića sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
"Merkel dobro zna što sve na ovim područjima može slediti ili bar gde su opasnosti, koje se lako mogu reflektovati i na celu Evropu. Zato je za Berlin važno da se hrvatsko-srpski odnosi napokon pomaknu s mrtve tačke i da dve države sarađuju u regionu i u odnosu na situaciju u BiH", navodi Globus.
