Tajni dokument Alijanse: NATO spreman da interveniše na Balkanu
NATO je spreman da operativno interveniše na Balkanu kad to bude potrebno, kako bi sprečio međuetnički sukob i promovisao sigurnost i stabilnost, piše u tajnom dokumentu NATO-a o situaciji na zapadnom Balkanu, piše Večernji list.
Naime, dokument, u koji je "Večernji list" ekskluzivno imao uvid u Briselu, raspravljen je i usvojen na sastanku ministara spoljnih poslova ovog meseca, a u njemu se detaljno opisuju dve vrste pretnji s kojima su suočene države u jugoistočnom hrvatskom susedstvu: destabilišuće ponašanje Rusije i rastući ekstremizam i radikalizacija kao posledica povratka stranih boraca iz Sirije i Iraka.
Promovisanje stabilnosti
Ne otkriva se detaljnije šta znači da je savez spreman da operativno interveniše, ali izvori neslužbeno govore da je naglasak na promovisanju sigurnosti i stabilnosti te da ne treba to iščitavati kao pretnju, već kao poruku odvraćanja potencijalnih pretnji koje će NATO intenzivno da prati na Zapadnom Balkanu, očigledno je iz te formulacije.
U dokumentu se navodi broj od "približno 260 stranih boraca" koji su iz BiH otišli u borbu na strani terorističkih organizacija Islamska država i Al Kaide u Iraku i Siriji. To je podatak s kraja 2015. godine.
Radikalizacija, nasilni ekstremizam i povratak stranih ratnika s fronta označeni su kao "značajan razlog za zabrinutost" u delu NATO dokumenta koji govori o Bosni i Hercegovini. Ipak, takođe se naglašava da to nije samo problem BiH i zapadnog Balkana, nego da se države u tom regionu zajedno s ostalom Evropom suočavaju s rastućim ekstremizmom, radikalizacijom i povratkom stranih boraca
Ruski utiacj kao pretnja
Kad je reč o drugom razlogu za zabrinutost zemalja članica NATO-a situacijom na zapadnom Balkanu, u poverljivom dokumentu navodi se da je pristup Rusije najčešće usmeren prema srpskom stanovništvu u regionu. Među Srbima ruske poruke imaju najveći odjek, dodaje se u dokumentu.
NATO uočava "porast ruskih aktivnosti na zapadnom Balkanu, koje uključuju destabilizirajuće ponašanje". Reč je, dodaje se, o mešavini političkih poruka, izgradnji veza s pripadnicima elita, investicijama u energetski i medijski sektor…
Rusija pruža i političku i privrednu podršku srpskom entitetu u BiH kako bi podsticala ometanje evroatlantskog puta BiH, zaključuje se u dokumentu. Predsednik RS Milorad Dodik, prema oceni NATO-a, nastoji da potkopa evroatlantske integracije BiH, što se vidi i u nedavnom raspisivanju, kako kažu, nelegalnog referenduma o Danu Republike Srpske, ali i u tome da njegov entitet odbija da registruje vojne nekretnine.Popis vojne imovine u BiH ključan je preduslov za aktiviranje NATO akcijskog plana za članstvo BiH u tom savezu (tzv. MAP), a dosad je uknjiženo 25 vojnih nekretnina u BiH, ali nijedna od 21 koliko ih je na području Republike Srpske. Dodikovu politiku u NATO-u nazivaju opstruktivnom. Jedan od glavnih izazova u BiH je, smatra NATO, implementiranje odluka donesenih na državnom nivou na nivo entiteta.
U zaključcima dokumenta navodi se da NATO daje punu podršku evroatlantskom putu Makedonije i BiH, te da snažno podupire dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Taj dijalog, koji Beograd i Priština vode uz pomoć EU, ima pozitivan učinak na regionalnu stabilnost, zaključuju u NATO-u i dodaju da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova povezana sa stabilnošću celog regiona.
Primer Vučića
U delu dokumenta koji govori o Srbiji navodi se da je podrška Srba tom vojnom savezu veoma niska, što je, naravno, posledica NATO bombardovanja Srbije pred kraj vladavine Slobodana Miloševića. Ali, NATO prepoznaje potrebu da podstiče dodatnu, snažniju nego ikad pre, političku saradnju sa Srbijom.
Nedavna poseta premijera Aleksandra Vučića sedištu NATO-a navodi se kao primer na kojem treba graditi razvoj odnosa. NATO nema dileme oko toga da svi treba da ulože napore i podrže poboljšanje regionalnih odnosa na zapadnom Balkanu. Poverljivi dokument izrađen je početkom decembra u sklopu izvršenja zaključaka samita NATO-a u Varšavi u junu ove godine, a formulacije u tom dokumentu usaglašene su između svih 28 država članica.
