"Rusija se ustremila na Bosnu: Dodik Moskvi važniji i od Vučića"
Planovi i uticaj Rusije na Balkan česta su tema zapadnih medija, pa tako ugledni magazin Forn afers piše o uticaju Moskve na, kako navode, buran proces integrisanja zemalja Zapadnog Balkana u EU i NATO, navodeći da im je "sledeća meta" u strateškom centru regiona - Bosni i Hercegovini.
Cilj Moskve je, tvrdi ovaj magazin, da drži BiH van NATO i EU, uz pomoć savezništva sa predsednikom Republike Srpske i aktuelnim predsedavajućim predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem.
Pročitajte još:
* "Zapad da zaustavi Dodika - Putinovu marionetu"
* Kolinda "paniči": Ako Dodik odluči da odvoji Srpsku, Rusi će mu pomoći
* Tajni dokument Alijanse: NATO spreman da interveniše na Balkanu
"Plan Rusije za Bosnu će se oblikovati dva glavna faktora. Prvi je dugogodišnji odnos Kremlja sa Miloradom Dodikom, secesionističkim predsednikom Republike Srpske, autonomniog regiona u kojem dominiraju Srbi. Drugi, još alarmantniji faktor je veza između Moskve i Dragana Čovića, hrvatskog člana Predsedništva BiH i predsednika HDZ BiH, predstavništva Hrvatske demokratske zajednice, aktuelne vladajuće stranke u Zagrebu", piše Forin afers, preneo je sarajevski portal Klix.ba.
U tekstu, autora Jasmina Mujanovića, se navodi da je cilj Rusije jednostavan - držati BiH van NATO i EU, nastojeći osigurati da zemlja ostane etnički podeljena u srcu Balkana.
"Prema tome, Rusija traži saveznika sa Dodikom i Čovićem, dvojicom najvećih šampiona etničkih podela uzročnika nefunkcionalnosti u BiH", tvrdi Mujanović.
Za Dodika je naveo da je Rusiji najvažniji u regionu, važniji, kako se navodi, i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za kojeg kaže da je dugogodišnji saveznik Kremlja.
"Dodik je lider na Balkanu koji najglasnije o uzdiže ruske interese, izražavajući neslaganje prema NATO-u, EU, a posebno prema uticaju SAD-a na Balkanu. Tokom protekle tri godine Dodik je postao čest posetilac Moskve, a ekonomska situacija u njegovom entitetu, što više lobira za rusku finansijsku pomoć, postaje još gora", navodi se.
Kao primer Mujanović navodi nedavnu rusku otplatu duga u vrednosti od 125 miliona dolara Bosni, koja je prvenstveno od životnog značaja za Dodika: On podseća i da je predsednik Srpske u januaru došao pod sankcije SAD zbog sprovođenja neustavnog referendumom krajem 2016. godine, a što u "Vašingtonu smatraju namernim kršenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kroz ignorisanje ponovljenih odluka Ustavnog suda BiH, kojim je službeni praznik osnivanja entiteta RS proglašen diskriminatorskim za nesrpsko stanovništvo".
Čovića opisuje kao "znatno nebuloznu figuru" kojeg je, kako se navodi, teško odvojiti od njegovih dobrotvoraca u Zagrebu.
Mujanović tvrdi da Dodik vidi Čovića kao saveznika u nastojanju da potkopa pokušaje državne vlasti BiH i njegovih saveznika u Briselu i Vašingtonu da stvore efikasniju i racionalnu državu, koja danas ima 14 različitih nivoa vlasti na manje od četiri miliona stanovnika".
Ističe se da je to kontekst u kojem se iznenada pojavila Rusija, kao žestok zagovornik onoga što HDZ BiH naziva "hrvatsko samoopredeljenje", ali da se promenilo i zagrebačko nominalno protivljenje potezima Moskve na Balkanu.
Kako se dalje navodi, Hrvatska je u propasti zbog najgore političke i ekonomske krize od nezavisnosti. Agrokor, jedna od najvećih kompanija na zapadnom Balkanu i kičma hrvatske privrede, je na pragu kolapsa. Ukoliko padne, apsolutno će uništiti i zemlju i region u celini.
"Čeka iz prikrajka ruska državna Sberbanka, koja se pojavila kao najagresivniji kreditor Agrokora. Drugim rečima, Moskva je spremna da zauzme veliki deo hrvatske privrede, a Zagreb to zna. Umesto da bude besan protiv ruskog uticaja na Balkanu, Hrvatska će postati sledeća domina Moskve; ublažavajući kritiku na aktivnosti Kremlja u regionu, u zamenu za povoljne uslove u pogledu finansijske krize u zemlji."
