"Prema Hrvatima u Srbiji treba isto kao i prema Srbima u Hrvatskoj"

"prema hrvatima u srbiji treba isto kao i prema srbima u hrvatskoj" ...znači treba ih bar 80% protjerati, jedan, jedan dio pobbiti i sve što je hrvatsko popaliti i minirati?!!!

To sto rade Hrvati znak je da su iskompleksiran mali narod.Koji je otpo u krivojerju od Srba najveceg naroda na Balkanu.Definitivno su za kolektivno ljecenje, jer ce se unistiti, iznutra, od patnje koja je proizasla iz mizerije jednog luzerskog stila zivota.Za koji oni nisu krivi, sklepani od Vatikana , neznaju sta ce sa sobom i svojom nacijom,koja nikada nije bila drzavotvorna, osim u pokusaju.Ipak su oni samo becki konjusari.

ПОКАТОЛИЧЕНИ СРБИ У ШИБЕНИКУ, ЗАДРУ И ИМОТСКОМ Нински бискуп Ђорђе Парчић (Georgius Parchich) 20. априла 1693. шаље извјештај Конгрегацији да у његовој бискупији има 5486 римокатолика и 7363 православна Србина. На територији његове бискупије резидује и српски епископ. Римокатолици имају 21 свештеника а православни 15. Бискуп каже да ради на унијаћењу православних проповиједајући им и обучавајући их у вјери и ''истинитом католичком учењу''. Рад нинског бисккупа Парчића већ након три године доноси плодове јер он 1. јуна 1696. јавља како су се, захваљујући његовом залагању становници села Полочника одрекли ''шизматичких грешака'' тј. православне вјере и прихватили ''римску вјеру''. Исти је случај био и са селом Љубач, близу Поличника. Сада је Поличник хрватско село које је у Другом свјетском рату дали велики број најкрволочнијих уст,аша који су клали Србе из расне и вјерске мржње. Исто се поновило 1990-1995. Готово идентичан случај је и са селом Миљевци, на обали Крке, према Скрадину. Не тако масовно и не у тако кратко вријеме прешао је у римокатоличку вјеру знатан број шибенских правослвних Срба. Тај процес је под разним притисцима трајао стотинама година, а његова завршна фаза одиграва се управо данас. Бројне данашње шибенске породице, које себе декларишу као старосједиоце и као хрвате и католике од памтивијека, заправо су биле српске и правослвне. То се види из списа биљежника Петра Веранцио, стр. 452. похрањеног у шибенском Биљежничком архиву код Окружног суда у Шибенику од 24. јула 1654., који документ је објавио и Бошко Десница у својој ''Историји котарских ускока'', књига 1. Документ говори о посвађаним Србима у Шибенику гдје је неки Јован Вуковић, звани Обрад, наумио да збаци шибенског пароха Кирила Габриелија, а доведе неког младог калуђера, свог кандидата. Старјешине знатнијих шибенских кућа православних су се томе супротставиле и стале уза свога духовног пастира, оца Кирила. Ево пописа тих домаћина: Цвито Шарић, харамбаша, Продан Шега, херамбаша, Перо Кнез, харамбаша, Лука Радић, харамбаша, Илија Вулиновић, харамбаша, Лазо Островић, харамбаша, Стефан Шаре, хараамбаша, Шуро Шарић, Павле Николић, Јован Николић, Ђуро Паховић, Радосав Радичић, Станко Ковач, Ненад Станчић, Раде Никић, Јован Лаус, Стефан Бунчић, Илија Грубишић, Милош Ивчић, Тома Пакивић Сладе Томашевић, Перо Богдановић, Јован Митровић, Петар Вучић, Вудраг Барчић, Никола Бунчић, Продан Будовић, Томас Грубишић, Јован Љубичевић, Филип Паховић, Роксана Скорчевић, Живан Блажевић, Вулета Миличић, Милија Малешевић, Вучко Томашевић, Вучко Милишић „et tutti li altri a viva voce detti et alegatiafermano”.