Hrvati se još pitaju: Šta će biti s nama posle Trampa?
Za veliki deo sveta pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD predstavlja početak vremena strepnje, dok bi za Hrvatsku to moglo da nagovesti velike, ali ne nužno i pozitivne promene, piše u subotu u analizi zagrebački "Jutarnji list".
Kako se navodi, u ovom trenutku niko ne zna kakvu će politiku novi predsednik Amerike voditi, a njegove najave iz kampanje, platforma na kojoj je dobio izbore, politički su i civilizacijski toksične.
Pročitajte još:
* Evo šta Hrvati pišu o pobedi Donalda Trampa
"Nova bi administracija mogla izvesti radikalan spoljnopolitički zaokret, toliko radikalan da se već govori o uspostavljanju novog svetskog poretka ili, u najmanju ruku, o prekomponovanju zapadnog sveta" piše u tekstu Jelene Lovrić.
Na Hrvatsku bi, kako se navodi, mogao da utiče Trampov odnos prema NATO-u, a zatim i odnos prema Rusiji i ovom delu Evrope.
"Ako bude po njegovom, NATO-u sledi ozbiljno rekomponovanje. Na pomoć u odbrani ubuduće bi mogle računati samo one zemlje koje za vojne potrebe izdvajaju dva odsto BDP-a, što izričito isključuje baltičke države, za koje je Tramp već rekao da ih u slučaju napada Rusije ne bi nužno branio. Ali to znači da bi se i Hrvatska našla izvan tog kruga", ističe se u analizi.
Kako se dodaje, drastično povećavanje vojnih izdataka, gotovo udvostručenje u odnosu na sadašnji nivo, za svaku hrvatsku vlast bi predstavljalo "težak, gotovo nesavladiv zadatak".
Najavljeno relaksiranje odnosa SAD sa Rusijom za Hrvatsku bi moglo da znači da ovaj region više neće biti poligon za razigravanje nove verzije Hladnog rata. Ali, postavlja se pitanje kakve konsekvence iz toga slede i hoće li se Amerika povući s Balkana, a Rusija svom snagom utrčati, Ili bi se odnosi bez zveckanja oružja na ovom prostoru mogli stabilizovati.
Kako se dodaje, "detant prema Rusiji, uz okretanje Amerike prema unutra, prema samoj sebi - neka vrsta ako ne baš izolacionizma, ono smanjenog intervencionizma - verovatno znači da Hrvatska ne može da računa na pomoć SAD u preuređenju ovog dela sveta, pre svega u traženju rešenja za Bosnu i Hercegovinu".
Rusija - veliki problemi
"Amerika je ovde godinama bila duboko umešana. Zaustavila je rat, sukobljene strane terala za mirovni sto, pomagala demokratiju. Smanjenje njene zainteresovanosti ili povlačenje otvoriće, vrlo verovatno, prostor za neke druge igrače. Evropska unija je spora i ne zna šta bi. Ali Rusija i Turska znaju. Preko Balkana mogu osigurati svoju snažniju prisutnost u Evropi. Za Hrvatsku takav razvoj situacije može značiti ogromne strateške, političke i bezbednosne probleme", piše "Jutarnji".
Drugo, kako se konstatuje, dolazak Trampa na čelo Amerike predstavlja vetar u leđa sličnim likovima svuda po svetu, pa će nesumnjivo osnažiti i radikalnu, nacionalističku desnicu u Europi.
Jahači mržnje
U tekstu se kaže da ne čudi što Trampovu pobedu pozdravljaju svi evropski islamofobi, zatim svi nosioci antiimigrantske paranoje, potom ljubitelji zidova i ograđivanja država živom žicom, onda svi prema manjinama neprijateljski raspoloženi i mizogini talibani konzervativizma, zagovornici zabrane pobačaja i kažnjavanja žena koje se na to odluče.
"Ukratko, novi je predsednik Amerike uzor pronositeljima politike građene na antiliberalnim vrednostima i sejanju straha. Jahačima zatvorenog društva, isključivosti i konflikta, govora mržnje i eksplicitnog rasizma", kaže se u komentaru.
Već na proleće, kako se kaže, na parlamentarnim izborima u Francuskoj se očekuje novi prodor Marin Le Pen i njenog desničarskog Nacionalnog fronta, dok bi na izborima u Holandiji mogla da slavi evroskeptična Stranka slobode čiji lider Gert Vilders je već najavio da će, ako osvoji vlast, zatvoriti granice za sve muslimane, zatvoriti džamije i islamske škole, kao i Kuran.
Šešelj i Glasnović - braća po mržnji
Za Hrvatsku su, kako se ocenjuje, takve tendencije rizične.
"Trampovu pobedu na ovim su prostorima najeuforičnije pozdravili su četnički vojvoda Vojislav Šešelj i turbohrvatujući saborski zastupnik Željko Glasnović. Braća po mržnji", navodi se u tekstu.
Kako se ističe, Hrvatska je država netom izašla iz jednog desničarskog eksperimenta, koji se pokazao silno društveno destruktivnim, a cvetanje desničarskog populizma po Evropi moglo bi ohrabriti neke trenutno primirene snage nazadnjačke rekonkviste.
Ustajte, prezreni
Kako se ocenjuje, političke elite nakon izbora u SAD uživo mogu da gledaju učinak zanemarivanja onih delova stanovništva koji se osećaju poniženim i uvređenim.
"Ustajte, prezreni na svetu - to je himna koja se opet nekako planetarno rimuje s ovim vremenom, pise "Jutarnji".
Kao predstavnica starih gotovo večnih struktura, Hilari Klinton je bila idealan objekt besa usmerenog protiv odnarođenog na nevolju naroda gluvog i slepog establišmenta. Gubitnici globalizacije, ekonomske krize, bankarske grabeži, ekonomskog restrukturiranja. Reč je o pravoj pobuni masa koja ide preko tradicionalne podele na desnicu i levicu.
"Činjenica da je protiv sebe imala jednog neotesanog, arogantnog, bezobzirnog i nasilnog, te prema demokratskim normama prezrivog tipa, nije uspela poništiti njene hendikepe", ističe list.
"Pouka koju bi hrvatska politika mogla izvući iz američkih izbora: ako civilizovane političke opcije ne ponude nadu onima koji se osećaju isključenima, isključenima iz podele dobara i demokratskog uticaja, mase bi mogle krenuti za novokomponovanim liderima divljačkog desničarenja. Za onima, koji poput Donalda Trampa, medeno zbore o 'zaboravljenim muškarcima i ženama', a svojim navodnim, prilično naopakim rešenjima utiru put u nove sukobe, propadanje i civilizacijsku regresiju", zaključuje se u tekstu.
