Sarajevo: Vekovima srpska zemlja, a danas u rukama Arapa
Nakon bekstva većina Srba iz Sarajeva i okoline, u najvećem gradu BiH je pri kraju i poslednji čin potpunog brisanja jednog naroda - kupovina zemlje.
Ukratko, cene zemljišta čiji su katastarski vlasnici ili naslednici Srbi u Sarajevu premašila je nebeske visine, a skoro na prste se mogu prebrojati Srbi kojima Arapi još nisu isplatili milionske novčane iznose za pradedovinu.
Dok se Srbi nekoliko stotina kilometara dalje svađaju oko toga ko je veći patriota i ko je kome ukrao par stotina glasova, Arapi iz Kuvajta i Saudijske Arabije na nekadašnjoj srpskoj grudi grade nekoliko “Beograda na vodi”. Tuga u očima onih koji nemo posmatraju odlazak i brisanje jednog kompletnog naroda iz gruntovnih knjiga Sarajeva ne može se opisati.
Arapski jezik dokle pogled seže
Sarajevsko naselje Ilidža, biser ovoga grada sa Vrelom Bosne, na kojem je i carevima onomad zastajao dah, danas je preplavljen arapskim vilama i pismom.
U Ilidži, jednom od najvećih sarajevskih naselja, u kojoj je pre rata živelo većinsko srpsko stanovništvo, danas se na ulici govori samo arapskim i turskim jezikom. Cenovnici u lokalima su na arapskom, bilbordi na firmama takođe na arapskom. Ne tako davno, Ilidža i zemlja uz Vrelo Bosne i Rimski most iz 16. veka bila je srpska.
Starosedeoci u Sarajevu, među kojima su i muslimani, opisuju slikovito da je srpska zemlja bila tolika da si morao voziti 45 minuta automobilom da je prođeš. Vekovima srpska danas je arapska, a ona šačica Srba koji još nisu prodali svoju zemlju, čeka na odgovarajuću cenu. Pitanje je dana, jer Arapi nude sve.
Uz Ilidžu je i naselje Osijek, mesto na kojem su sarajevski Srbi pre rata sekli Badnjake. Danas ga zovu Osik, a više od 30.000 vehabija sprema se da nadogradi osnovnu školu koja je premalena za 2.500 đaka.
Dva leta iz Dubaija
U šoku su i Sarajlije, muslimani, koji tvrde da ne znaju odakle tolike komšije, odakle više od 50.000 novopečenih Sarajlija koji ni dokumenata BiH nemaju. Dok se pitaju, na sarajevski Aerodrom Butmir sleće toga dana prvi avion iz Dubaija.
Pokušali smo da kod Srba koji još nisu prodali pradedovinu saznamo zašto su se odlučili na poslednji čin koji znači potpuno brisanje.
Slaviša Crnogorac jedan je od poslednjih koji čekaju da prodaju zemlju. Njegova je tik uz Rimski most, ali je ne može prodati dok nadležni u opštini ne upale zeleno svetlo. Priča ovog rođenog Sarajlije dovoljna je da rastuži i natera na preispitivanje dnevnopolitičkog patriotizma kojim se do juče “busalo u prsa”. Čini se da je jasan odgovor - zašto je to tako.
- Da mi je neko pre par godina rekao da ćemo nestati odavde, da će zemlja koja je bila naša 200-300 godina biti rasprodata, rekao bih mu da je lud. Nekada ste se trebali voziti gotovo sat vremena autom da prođete svu srpsku zemlju u Sarajevu, a govorim o gradskom jezgru, Ilidži, Olovu, Ilijašu, Stupskoj petlji, Marin dvoru, Pofalićima - počinje tužnu ispovest Crnogorac.
Dodaje kako je sve moglo biti drugačije da su institucije RS umesto milionskih investicija na objekte u Istočnom Sarajevu na neki način pomogli u očuvanju srpske zemlje u Sarajevu.
- Kada je počeo rat krvarili smo za ovu zemlju, jer smo znali da branimo nešto što je naše. Danas, kada pogledam kako se prodaje, nemam reči da opišem kako se osećam, jer na kraju i ja čekam da je prodam i idem odavde. Za nas mesta nema ovde - ispričao je razočarani Sarajlija dodavši kako je nakon svega što se dešavalo zadnjih godina u njemu umro i patriotizam.
Novi-stari načelnik Opštine Ilidža Senaid Memić, čiji su plakati na gotovo svakoj banderi, nije imao vremena za novinarsku ekipu, a mnogi upravo njega navode kao glavnu sponu u prodaji srpske zemlje.
Danas postaje jasnije da se "otimanje" srpske zemlje dugo i sistematski pripremalo. Sadašnje stanje na terenu su samo surove posledice.
Brutalna matematika
Dolazimo nadomak Rimskog mosta, a na Butmir sleće drugi avion iz Dubaija. Crnogorac dodaje da je tako svakog dana, po dva leta. Odmah ispod Rimskog mosta je zemlja našeg sagovornika, nasleđena od pradede. Ponavlja da je prodaje, ali odmah se vraća u detinjstvo kako je tu provodio dane kupajući se bezbrižno sa drugarima.
Sve je sada zaraslo u šikaru, a ne daju mu ni da je raskrči. Sa pravom se pita šta će mu, ako ne može ništa da radi na njoj.
Povlašćeni
Srbi uz Vrelo Bosne ni u bivšoj SFRJ nisu smeli crep da pomere na kući bez odobrenja nadležnih opštinara, jer je svo područje bilo proglašeno vodozaštitnom zonom, a kasnije i zonom spomenika prirode.
Sa druge strane, a o tome svedoče potresne fotografije “EuroBlica”, Arapi na istom mestu grade šta žele. Ne samo Arapi, već i javne ličnosti Federacije BiH, poput fudbalera Edina Džeke, estradnjaka Šerifa Konjevića i drugih.
Zahvaljujući sistematskom brisanju jednog naroda, Sarajevo će za koju deceniju postati centar Islama. Ako se ovome doda da prosečna porodica, bili oni Arapi ili vehabije, ima od petoro do 10 dece, a srpska jedva dvoje, matematika je brutalna.
Jovo Janjić, predsednik Udruženja građana “Demokratska inicijativa Srba”, uzaludno godinama priča o razlozima nestanka Srba sa područja Sarajeva, koji su na prvom mestu socijalno-ekonomski.
- Niko se sve ove godine nije pitao sta je sa Srbima odavde, zašto nema održivog povratka u Sarajevo. Sada su svi ti Srbi jedva dočekali da prodaju svoju zemlju, a razlog je jednostavan - ako ne možete da se zaposlite i da živite, onda odlazite i prodajete - navodi Janjić.
Za Arape sve ima svoju cenu pa tako za zemlju koja je blizu vode plaćaju 100.000 maraka i više po dunumu, a za onu koju kako kažu Srbi, nikad ne bi ni pomislili da bi je neko kupio, Arapi daju 10.000 maraka po dunumu.
- Još je jako malo ostalo, čak kupuju i u onim zabačenim mestima - zaključio je Janjić.
